У периоду 1963-1970. године, истраживани су раносредњевјековни локалитети, тј. некрополе Раковчани и Балтине Баре у Гомјеници. Пошто Музеј Козаре није имао кустоса за археолошку збирку до средине 70-их година прошлог вијека, велики дио материјала са ових локалитета такође је остао похрањен у Земаљском музеју у Сарајеву, који је тада био највећа музејска институција на подручју Босне и Херцеговине.
Средњовјековни локалитет „Црква Ђурђевац“ налази се надомак Приједора, на територији општине Козарска Дубица, у селу Крива Ријека, а у оквиру приједорске парохије Марини.
Једино спомињање овог локалитета налази се у Шематизму српске православне митрополије Бањалучко-бихаћке за годину 1901, гдје се наводи да „у парохији маринској, а протопрезвитерству приједорском леже развалине старог српског манастира Ђурђевац, од кога је до данас очуван један зид дуг 12 м, а висок 1 м. Народно предање вели, да је овај манастир задужбина Св. цара Лазара. `Ђурђевац` зове се зато што је имао за храмовску славу Св. Георгија“.
Музеј Козаре 2015. године почиње археолошка истраживања овог локалитета, која трају и до данас.
Црква Ђурђевац грађена је крајем 14-ог вијека и припада готичком стилу градње. Основу цркве чини правилни четвороугаони наос квадратне основе са издуженом полигоналном петостраном апсидом, те контрафорима са спољне стране. Црква је зидана каменом, омалтерисана кречним малтером. У апсиди цркве налазила се озидана гробница, која је такође била омалтерисана кречним малтером, те покривена плочом тзв. мрамором. Највјероватније је ријеч о свештеном лицу или самом ктитору цркве. У апсиди цркве налазе се и петостране свештеничке клупе, као и озидани објекат за који се претпоставља да је жртвеник. Комплетан унутрашњи простор цркве био је осликан, о чему свједоче фрагменти фресака.
Поред многобројних фрагмената керамике, која се сврстава у касносредњовјековну керамику, археолошке налазе чини и многобројна камена пластика, од које се издваја кључни или заглавни камен. Кључни камен са локалитета Ђурђевац има мотив четверолиста.
Уз саму цркву простире се некропола која још није истражена. Поједини гробови покривени су каменом плочом тзв. мрамором.