ЗАМАЈАЦ ШТАМПАРЕСКЕ МАШИНЕ
Појава модерне штампе условила је важне културне промјене, проширила је и олакшала доступност знања и информација, омогућила објављивање научних достигнућа и у цјелини била један од кључних проналазака и „мотора“ напретка. Гутенбергов (Johannes Gutenberg 1398–1468) изум помичног слога у 15. вијеку омогућио је штампу у савременом смислу те ријечи. То је био преломни тренутак од којег почиње ера убрзаног ширења најразличитијих информација, писмености и подјеле знања. Изум је убрзао и појефтинио процес рада, не нарушавајући квалитет, постављајући темеље масовне производње књиге и штампе. Једна од најстаријих штампарија код Срба на овим просторима била је штампарија Божидара Горажданина, отворена је у Доњој Сопотници поред Горажда 1519. године.
Град Приједор је за вријеме аустроугарске управе имао једну штампарију која је радила и била у власништву Никодима Мијатовића, књижара из Приједора. Била је то књижара мањег капацитета отворена 1909. године, која је радила до почетка Првог свјетског рата под именом „Штампарија Никодима Мијатовића“. Управо у овој штампарији штампан је лист „Нови живот“ Стеве Стојановића. То је био „лист за просвјећивање народа“, са популарним стилом и чистим језиком, а излазио је од 1910 до 1912. године, једном мјесечно. Штампан је ћирилицом на кварт формату (32 цм), у штампарији Стјепана Балаша у Босанском Новом и штампарији Никодима Мијатовића у Приједору. Главни уредник био је Никодим Мијатовић, а једно вријеме у редакцији је био и Милош Декић. Никодим Мијатовић, штампар и књижар, активни члан СЦПД „Виле“, био је веома ангажован човјек. Ова штампарија штампала је позивнице, програме и сав потребан материјал за ондашња културно-просвјетна друштва, али и друге кориснике. Први број „Новог живота“ изашао је 15. маја 1910. у Босанском Новом. Чланци који су се објављивали односили су се на друштво, морал, здравство, пољопривреду и слично, док су поједине рубрике биле посвећене домаћинству, школству и књижевности. Стево Стојановић, српски учитељ у Босанском Новом, био је познат по писању школских уџбеника. Милош Декић након завршене богословије радио је као учитељ у Бихаћу, а потом био парох козички (Сански Мост).
Послије рата штампарију је откупио Вучен Штрбац 1920. године. Почетком Другог свјетског рата престала је да ради, а имала је и књиговезницу при штампарији. Информативни лист чији је власник, финансијер и уредник био Вучен Штрбац, директор Прве крајишке творнице цријепа и зидне цигле д. д. Приједор и власник штампарије у овом граду био је „Приједорски недељни гласник“. је Почео је излазити 18. фебруара 1929, а доносио је локалне вијести из Приједора, док је на посљедњој страници објављиван хумор. Примјерак листа коштао је један, а годишња претплата 25 динара. Бесплатно је достављан од 10. фебруара 1939. сталним муштеријама „Књижаре и штампарије Вучен Штрбац“, управним општинама на територији Врбаске бановине и парохијама Бањалучке епархије. Штампан је ћирилицом и латиницом на четири стране кварт формата (32 цм) у 300 примјерака у „Штампарији Вучен Штрбац“. Због недостатка финансијских средстава излазио је нередовно, трипут и једанпут мјесечно. Сваки број нумерисан је засебно. Престао је излазити 1939. године.
Од 1906. до 1941. године покренуто је у Крајини (Врбаској бановини) 87 листова, од тога за вријеме аустроугарске власти девет, а за вријеме Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (Југославије) 78 наслова. Од тога, у Приједору, само два.
Партизани Козарчани, борци Другог крајишког народноослободолачког партизанског одреда ослободили су 16. маја 1942. године град Приједор. Том приликом у граду је пронађена једна модерна штампарија са шнел-пресом и тиглом (поменута штампарија Вучена Штрпца). Шнел-пресу са тиглом и ножем и са нешто штампарског материјала партизани су пренијели у Козару на Витловску косу и смјестили у прилагођену дрвену бараку. Ту су почели да излазе први бројеви „Крајишких партизанских новина“. Овдје је штампан и лист „Козарски партизан“, као и различите брошуре. Штампарија је радила све до непријатељске офанзиве на Козару (јуна 1942), када је по директиви Скендера Куленовића, Вилка Винтерхалтера и Никице Павлића, који су радили у Обавјештајном бироу на Козари, закопана у један бункер на Витловској. Послије офанзиве Козарчани су извадили из бункера један дио материјала (који је припадао овој штампарији) који непријатељ није уништио и послали га у Дриниће. Тако је на хартији славних „Крајишких партизанских новина“ касније излазила „Борба“.
Традицију ратног издања („Нови козарски вјесник“) наставиће у мирнодопским условима од 12. јуна 1975. године данашње седмично градско гласило, лист „Козарски вјесник“.
У Босанском Новом је 1912. године отворена штампарија малог капацитета под именом „Штампарија Стјепана Балаша“. Радила је до краја Првог свјетског рата.
У Бањалуци у Краљевини Југославији радиле су четири старе штампарије и једна нова. Све су старе биле отворене за вријеме аустроугарске управе: „Штампарије Угреновића“, „Срца Исусова“ код Траписта, „Звонимира Јовића и друга“, те „Фона и Гргића“ (од 1900, а прије тога у власништву Wolf. J. S.; била је основана 1886). Након Првог свјетског рата, купила је Радикална странка штампарију Угреновића и прозвала је штампарија „Гласа Крајине“. Око 1929. купили су је браћа Јакшић и од тада па све до 1941. године, када су је усташе конфисковале, радиће под именом „Штампарија браће Јакшића“. Послије ослобођења дио ове штампарије биће враћен у Бањалуку и са „Штампаријом Звонимира Јовића“ чиниће штампарију „Глас“.
- Замајац од штампарске машине која је послије ослобођења Приједора заплијењена у штампарији Вучена Штрпца и пребачена на Витловску. Током 1942. године израдила је многе летке и брошуре. Замајац је случајно остао и 1955. године пребачен је у Музеј Козаре у Приједору.
Фото:
Штампарска машина са ножним погоном, на којој је рађена „Борба“ (118/95/116 цм)
Штампарске машине, Музеј науке и технике у Београду
Штампа рађена у Приједору и Козари током 20. вијека
Позиција партизанске штампарије на Витловској (Козара)
Погледати:
Ђорђе Пејановић, Штампарије у БиХ 1529–1951, Сарајево 1949.
Бојан Стојнић, Штампа у Босанској Крајини 1906–1941, Бањалука 2016.
Музеј науке и технике Београд https://muzejnt.rs/
THE FLYWHEEL FROM THE PRINTING PRESS
The appearance of modern printing brought significant cultural change by broadening and simplifying access to knowledge and information. It enabled the distribution of scientific achievements and became one of the key inventions—an essential engine of progress. Johannes Gutenberg’s invention of movable type in the 15th century marked the beginning of printing in the modern sense of the word. This was a turning point that marked the beginning of an era of rapid dissemination of information, increased literacy, and broader access to knowledge. The invention accelerated and reduced the cost of the printing process without compromising quality, laying the foundation for the mass production of books and printed materials.
One of the oldest Serbian printing houses in the region was established by Božidar Goraždanin in 1519, in Donja Sopotnica near Goražde.
During the Austro-Hungarian administration, the town of Prijedor had a single printing house, owned and operated by Nikodim Mijatović, a local bookseller. This small-scale operation was established in 1909 and functioned until the outbreak of World War I under the name „Nikodim Mijatović Printing House.“ Among the works printed there was Novi život (New Life), authored by Stevo Stojanović.
It was described as a “paper for enlightening the people,” written in a popular style and clear language. Published monthly from 1910 to 1912, it was printed in Cyrillic and produced in quarto format (32 cm) at Stjepan Balaš’s printing house in Bosanski Novi and the Nikodim Mijatović printing house in Prijedor. The editor-in-chief was Nikodim Mijatović, with Miloš Dekić also serving on the editorial team for a time.
Nikodim Mijatović, a printer and bookseller, and an active member of “Vila,” was a deeply engaged figure in the cultural life of his time. His printing house produced invitations, programs, and various other materials for contemporary cultural and educational societies, as well as for other clients. The first issue of Novi život was published on May 15, 1910, in Bosanski Novi. The articles addressed topics such as society, morality, health, and agriculture, with dedicated sections on household affairs, education, and literature.
Stevo Stojanović, a Serbian teacher from Bosanski Novi, was known for authoring school textbooks. Miloš Dekić, after completing his theological studies, worked as a teacher in Bihać before becoming a parish priest in Kozica (Sanski Most). After the war, in 1920, Vučen Štrbac purchased the printing house, which included an attached bookbinding facility. The printing house ceased operation at the beginning of World War II.
Prijedorski Nedeljni Glasnik (Prijedor Weekly Herald) was an informational newspaper owned, financed, and edited by Vučen Štrbac, director of the First Krajina Tile and Brick Factory in Prijedor and owner of the local printing house. It began publication on February 18, 1929, delivering local news from Prijedor, with humorous content printed on the back page. A single issue cost one dinar, while an annual subscription was 25 dinars. Starting on February 10, 1939, the newspaper was distributed free of charge to regular customers of the „Vučen Štrbac Bookstore and Printing House,“ municipal administrations in the Vrbas Banovina region, and parishes within the Eparchy of Banja Luka.
It was printed in both Cyrillic and Latin scripts, in a four-page quarto format (32 cm), with a print run of 300 copies at the „Vučen Štrbac Printing House.“ Due to financial difficulties, publication was irregular—initially three times a month, then reduced to once a month. Each issue was individually numbered. The newspaper ceased publication in 1939.
Between 1906 and 1941, 87 newspapers were published in the Krajina region (Vrbas Banovina), nine of which appeared during Austro-Hungarian rule and 78 during the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. Of these, only two originated from Prijedor.
On May 16, 1942, partisans from Kozara—fighters of the Second Krajina Detachment—liberated Prijedor. At that time, a modern printing press with a Schnellpress and type (the aforementioned Vučen Štrbac printing press) was discovered in the town.
The Schnellpress with type, a knife, and some printing materials was transported by partisans to Kozara, to Vitlovska kosa, and placed in an adapted wooden barrack. There, the first issues of Krajiške partizanske novine began to be published. Kozarski partizan and various brochures were also printed there. The printing press operated until the enemy offensive on Kozara in June 1942. Following directives from Skender Kulenović, Vilko Vinterhalter, and Nikica Pavlić, who worked in the Intelligence Bureau on Kozara, the press was buried in a bunker on Vitlovska. After the offensive, the Kozara fighters recovered part of the material that survived and sent it to Drinić.
Thus, the famous Krajiške partizanske novine printing press was later used to print Borba. The tradition of wartime publications, such as Novi Kozarski vjesnik, continued into peacetime with today’s weekly city newspaper, Kozarski Vjesnik, first published on June 12, 1975.
In Bosanski Novi, a small-capacity printing house named Stjepan Balaš Printing House was established in 1912 and operated until the end of World War I.
In Banja Luka, during the Kingdom of Yugoslavia, four older printing houses and one new one were in operation. All the older ones had been opened during Austro-Hungarian rule: Ugrenović Printing House, Sacred Heart of Jesus of the Trappists, Zvonimir Jović & Co., and Fon & Grgić (founded in 1886; since 1900, owned by Wolf J.S.). After World War I, the Radical Party purchased the Ugrenović Printing House and renamed it the Glas Krajine Printing House. Around 1929, the Jakšić brothers acquired it, and it operated under the name Jakšić Brothers Printing House until 1941, when it was confiscated by the Ustaše regime.
After the liberation, part of this printing press was returned to Banja Luka and, together with the Zvonimir Jović Printing House, formed the Glas printing press.
- The flywheel from the printing press confiscated from the Vučen Štrbac printing house after the liberation of Prijedor was moved to Vitlovska. During 1942, it was used to produce many leaflets and brochures. The flywheel was accidentally preserved and transferred to the Kozara Museum in Prijedor in 1955.
Photo:
Foot-operated printing press used for Borba (118/95/116 cm)
Printing machines – Museum of Science and Technology, Belgrade
Printing carried out in Prijedor and Kozara during the 20th century
Position of the partisan printing press on Vitlovska