„КО ЈЕ МИРА ТО НЕК ЗНАДЕ СВАКА“
Мира Цикота (Глишо и Даница Пралица) рођена је 1912. године у селу Двориште (Босанска Дубица). По завршетку средње школе студирала је право у Бечу, а нешто касније упознала је супруга, судију Божу Цикоту, са којим је добила кћерку Љиљану. Почетак рата затекао их је у Приједору. Иако је имала могућност да се са родитељима одмах по окупацији Приједора пресели у Београд, одбила је и прикључила се Народноослободилачком покрету.
Позиција и углед који је уживао њен супруг омогућили су јој да буде на извору информација, али и да буде склоњена од прогона једно извјесно вријеме, док је њен рад у окупираном Приједору био од изузетног значаја. Мјесто састанка комуниста у граду било је управо у кући Мире и Боже Цикоте, у чијем приземљу се налазила столарска радионица и погодан пролаз до стана.
Прихватања жена у редове Комунистичке партије, народне власти, а касније и у партизанске јединце, одвијало се веома тешко. Код највећег броја чланова постојао је отпор према новој улози жене, држећи се и даље патријархалних схватања. Међутим, већ у првим данима устанка, када је већина чланова партијске организације отишла у села, њихова мјеста морале су заузети жене.
Мира је имала групу са којом је радила, а чиниле су је углавном жене: Здравка Стефановић, Мица Врховац, Вука Миодраг, Ајша Маличевић и Невенка Антонијевић. Мирина група имала је задатак да одржава везу са партизанским руководством на Козари, преносећи им важне информације о кретању и распореду непријатељских јединица. Након хапшења секретара МК КПЈ Мухарема Суљановића, изабрана је за новог секретара Мјесног комитета КПЈ. Са Здравом Стефановић, као њеном најближом сарадницом, одржавала је везу са Бањом Луком и Загом Умићевић, тада секретарком Мјесног комитета. Велике заслуге имала је при првом ослобођењу Приједора у Другом свјетском рату (16. маја 1942. године), када је са својом групом даноноћно радила на прикупљању информација о кретању непријатељских војника.
Када је почела офанзива на Козару, одлази на Витловску, гдје се налазио штаб одреда, преузимајући нове задатке. Из њемачких докумената сазнајемо да је ухапшена „по њемачкој војсци 14. јула“, а као разлог хапшења наводи се да је била „активни члан партизана“. Везану конопцем око врата, заједно са њеном кћерком Љиљаном, Маријом Каус и Јулијом Хавић, вукли су је према дубичкој цести, шибајући их успут чиме су стигли. Саслушавали су је још на Козари, тукли испред тадашње трговачке радње Хенић у центру Приједора, а онда затворили у зграду гдје се раније налазио Срески суд. Нешто касније пребачена је у затвор „Црна кућа“ у Бањој Луци, да би 10. августа по налогу њемачке борбене групе „Западна Босна“, била предата хрватским властима на суђење. Осуђена је на смрт вјешањем. Јавно вјешање Мире Цикоте извршено је 27. августа 1942. године, управо на овом мјесту, гдје се некада налазила приједорска тржница.
Посљедње Мирине ријечи, написане у писму, познате су захваљујући скојевки Стани Ољачи, хапшној више пута због илегалног рада у Поткозарју, која га је у клупчету вуне изнијела из „Црне куће“. Оригинално писмо чува се у Меморијалном музеју на Мраковици.
За више информација видјети: https://arhivrs.org/index.php/2023/12/28/u-borbi-rodjene/
MIRA: A NAME CARRIED BY COURAGE
Mira Cikota (née Pralica, daughter of Glišo and Danica), was born in 1912 in the village of Dvorište (Bosanska Dubica). After completing secondary school, she studied law in Vienna, where she later met her husband, Judge Božo Cikota. They had a daughter named Ljiljana. At the outbreak of the war, they were living in Prijedor. Although she had the opportunity to move to Belgrade with her parents immediately after the occupation of Prijedor, she refused and instead joined the National Liberation Movement.
The position and respect held by her husband enabled her to access valuable information and provided some temporary protection from persecution, while her activities in occupied Prijedor were of great significance. The main meeting place for Communists in the city was the home of Mira and Božo Cikota, whose ground floor housed a carpentry workshop and a convenient passage to their apartment.
The inclusion of women in the Communist Party, the People’s Government, and later in Partisan units progressed very slowly. Most party members resisted the new role of women, holding on to patriarchal views. However, in the early days of the uprising, when most of the male members left for the villages, women had to step in and take their places.
Mira led a group of women who worked closely with her, including Zdravka Stefanović, Mica Vrhovac, Vuka Miodrag, Ajša Maličević, and Nevenka Antonijević. Their task was to maintain communication with the Partisan leadership on Kozara, relaying important information about the movement and deployment of enemy units. After the arrest of the local Communist Party Committee secretary, Muharem Suljanović, Mira was elected as the new secretary of the Local Committee. Along with her closest associate, Zdravka Stefanović, she maintained contact with Banja Luka and with Zaga Umićević, who was then secretary of the Local Committee. Mira played a crucial role in the first liberation of Prijedor during World War II (on May 16, 1942), when she and her group worked tirelessly to gather intelligence on enemy troop movements.
When the Kozara Offensive began, Mira went to Kozara, to Vitlovska, where the detachment headquarters was located, taking on new tasks. According to German documents, she was arrested „by the German army on July 14,“ with the stated reason being that she was „an active member of the Partisans.“ Tied with a rope around her neck, she was dragged along with her daughter Ljiljana, Marija Kaus, and Jula Havić toward the Dubica road, beaten along the way with whatever was at hand. She was interrogated on Kozara, beaten in front of Henić’s shop in the center of Prijedor, and later imprisoned in the former District Court building. Eventually, she was transferred to the Black House prison in Banja Luka. On August 10, under the orders of the German Combat Group Western Bosnia, she was handed over to the Croatian authorities for trial. She was sentenced to death by hanging.
The public execution of Mira Cikota took place on August 27, 1942, at the exact location where the Prijedor marketplace once stood.
Mira’s final words, written in a letter, are known thanks to Stana Oljača, a member of the Communist Youth League, who was repeatedly arrested for her underground work in the Kozara region. She smuggled the letter out of the Black House, hidden in a ball of yarn. The original letter has been preserved and is kept at the Memorial Museum on Mrakovica.