МУЗЕЈ КОЗАРЕ – ОД ГРАДСКОГ ДО МАТИЧНОГ МУЗЕЈА
Активности за оснивање музеја датирају још од 1950. године, од када се интензивно ради на томе. Наиме, већ тада је организован Иницијативни одбор за отварање и уређај Завичајног музеја на иницијативу повјереништва за просвјету и културу Главног народног одбора. Градски савјет за просвјету и културу у Приједору након дугих дискусија које су о томе вођене донио је одлуку да се оснује Музеј града Приједора, иако је испрва била тенденција за оснивање музеја са широм надлежности који би носио назив крајишки. Ипак, рјешењем Среског вијећа и Вијећа произвођача народног одбора Среза Приједор 1. фебруара 1954. године основан је као Градски Музеј са циљем прикупљања, селектовања, чувања и презентовања покретног културно-историјског насљеђа нашег града. За првог руководиоца постављен је Миливој Грџић, професор историје у приједорској Гимназији. Посебна пажња посвећена је бављењу периодом НОБ-а на цијелом простору Козаре, тако да можемо рећи да је то једна од доминантних активности музеја од самог оснивања. Неколико година музеј у оснивању радио је у просторијама бившег спортског друштва Партизан.
Убрзо, увидјеће се потреба да музеј прошири простор свога дјеловања, те ће тако дјеловање музеја из градских размјера бити проширено и подудараће се са простором тадашњег Среза Приједор са изузетком периода Народне револуције која обухвата терен Козаре. Са овом новом организацијом надлежности дјеловаће као Завичајни музеј. Савјет за културу НРБиХ 9. новембра 1956. године дао је сагласност да Градски музеј Приједор прерасте у Завичајни музеј комплексног типа. Народни одбор среза Приједор на сједници одржаној 16. фебруара 1957. године доноси и коначно рјешење о оснивању Завичајног музеја среза Приједор. Цијели овај период финансирао се из буџета НО Среза Приједор и НО Општине Приједор. Нешто раније, од почетка 1955. године музеј дјелује у просторијама на спрату тзв. Капетановог конака у Партизанској улици. Ту ће након адаптације цијеле зграде, крајем 1961. године, остати све до 1984. године. Званично, 15. новембра 1962. године поднесена је пријава за регистрацију и музеј од тада носи данашњи назив – Музеј Козаре. Иницијатива да се обезбиједи адекватан изложбени простор за ликовну галерију и музеј на садашњој локацији присутна је још од 1963. године. Двадесет једну године касније (1984) музеј коначно рјешава питање свог смјештаја и прелази у намјенски реновирану зграду бивше Комуналне школе из 1898. године (тј. ОШ Мира Цикота, а касније просторије и радионица Школског техничког центра), гдје се налази и данас.
Прелазак у нову зграду Музеј Козаре обиљежио је сталном поставком слика и скулптура истакнутих аутора са ових простора и најавом изложбе Приједор кроз деценије. Тада је музеј дјеловао као једна од четири пословне јединице Центара за културне и умјетничке дјелатности. Период самосталног и надахнутог почетка прекинуло је привремено пресељење тадашње Општинске народне библиотеке (данас ЈУ Народна библиотека Ћирило и Методије) у зграду Музеја Козаре након олујног невремена када је зграда библиотеке претрпјела огромна оштећења у августу 1986. године. Нажалост, привремени смјештај траје од 1987. године до данас, спутавајући развој и активности двију водећих установа културе у граду.
Већ од седамдесетих година прошлог вијека музеј у свом саставу има депаданс, Спомен-кућу породице Стојановић. На истој локацији од 1976. године налазе се двије сталне поставке: нешто раније постављена Живот и рад народног хероја доктора Младена Стојановића и Пали борци града Приједора. Музеј данас дјелује као Матични музеј за подручје Приједора, Дубице, Новог Града, Костајнице, Крупе на Уни и Оштре Луке. Од 2007. године у функцији је и новоизграђени депаданс музеја – Спомен-кућа породице Стојановић, са двије сталне поставке. У приземљу куће смјештена је изложба посвећена породици Стојановић и доктору Младену Стојановићу, док се на спрату налази стална поставка – изложба Сретена Стојановића. Поред депаданса, од 2008. године музеј располаже уређеним, за музеолошке сврхе прилагођеним дворишним простором, у којем доминирају историјска поставка на отвореном и лапидаријум са збирком римских вотивних споменика. Данас, више него икада, музеј је окренут ка издавачкој дјелатности, научно-истраживачком и теренском раду. Интеракција са посјетиоцима и образовна улога одувијек су били важан дио музеолошког рада ове институције.
Тренутно, посјетиоци у Музеју Козаре могу да виде избор из постојећих музејских збирки, презентован кроз седам сталних поставки:
- Стална археолошка поставка: Градина Зецови и некропола Чараково, аутора вишег кустоса, археолога Даниеле Радосавац.
- Стална етнолошка поставка: Идентитет, насљеђе, наша ношња, аутора музејског савјетника, етнолога Марије Радаковић.
- Ходник на спрату музеја, повремене изложбе по избору вишег кустоса умјетничке збирке Алексе Милића – Из депоа ( Избор из легата Бранка Миљуша, Легат Здравка Вајагића, Први приједорски сликари, избор из збирке графика…).
- Стална историјска поставка у дворишту музеја: Из наше прошлости.
- Стална археолошка поставка у лапидаријуму музеја: Римски споменици из рударског дистрикта Љубија.
- Двије, раније поменуте сталне поставке (документарно-историјска и ликовна) у депадансу музеја, Спомен-кући породице Стојановић.
Поред поменутих сталних поставки, музеј сваке године приређује и низ тематских, како својих тако и гостујућих изложби из различитих области. Значајно је напоменути да музејска грађа у музејске збирке долази путем поклона и откупа, те легатима и теренским истраживањима.
Двије значајне градске манифестације блиско су повезане са умјетничком збирком Музеја Козаре. Од 2005. године музеј је уз Град Приједор организатор Ликовне колоније Сретен Стојановић, а од 2016. године Међународног бијенала радова на папиру.
мср Ведрана Адамовић, музејски савјетник историчар
Фото:
Зграда Комуналне школе основане 1890, а изграђене 1896. Данас зграда Матичног музеја Козаре.
Зграда бившег Спортског друштва Партизан, у којој је музеј у оснивању започео свој рад и гдје ће и званично бити регистрован као Градски музеј 1954.
Зграда старог Завичајног музеја, а од 1962. године Музеја Козаре.
Шездесетих година 20. вијека као основна школа „Мира Цикота“.
Ученици испред музејске зграде док се у њој налазила ОШ „Мира Цикота“.
Прве изложбе (11. мај 1984) у новој згради на новој и садашњој локацији Матичног музеја Козаре.
Спомен-кућа породице Стојановић, обновљени (2007) депаданс Музеја Козаре са двије сталне поставке.
MUSEUM OF KOZARA – FROM CITY MUSEUM TO CENTRAL MUSEUM
The efforts to establish the museum date back to 1950, when intensive work toward this goal began. At that time, an Initiative Committee was formed to oversee the opening and organization of a regional museum, launched at the suggestion of the Department for Education and Culture of the Main People’s Committee. After extended discussions, the City Council for Education and Culture in Prijedor made the decision to establish the Museum of the City of Prijedor, although there were initial inclinations toward founding a museum with broader jurisdiction that would carry the name Krajiški (referring to the Krajina region). However, by the decision of the District Council and the Producers’ Council of the People’s Board of the Prijedor District on February 1, 1954, it was established as the City Museum with the purpose of collecting, selecting, preserving, and presenting the movable cultural and historical heritage of our city. The first director appointed was Milivoj Grdžić, a history teacher at the Prijedor Gymnasium. Special attention was given to the period of the National Liberation War (NOB) across the Kozara region, making this one of the museum’s primary focuses since its inception. For several years, the museum, during its founding phase, operated from the premises of the former Partizan Sports Society.
Soon, it became clear that the museum needed to expand its scope of activities. Consequently, its operations extended beyond the city limits to encompass the then Prijedor District, except for the period of the People’s Revolution, which covered the Kozara region. Under this new organizational structure, it functioned as a Regional Museum. The Council for Culture of the People’s Republic of Bosnia and Herzegovina gave consent on November 9, 1956, for the City Museum of Prijedor to become a Regional Museum of a complex type. The People’s Board of the Prijedor District, at a session held on February 16, 1957, adopted the final decision to establish the Regional Museum of the Prijedor District. During this entire period, funding came from the budgets of the People’s Board of the Prijedor District and the Municipality of Prijedor. A little earlier, from the beginning of 1955, the museum operated on the upper floor of the so-called Captain’s Inn on Partizanska Street. After the entire building was adapted, the museum remained there until 1984. Officially, on November 15, 1962, the registration application was submitted, and since then the museum has borne its current name – Museum of Kozara. The initiative to secure adequate exhibition space for the art gallery and museum at the current location has existed since 1963. Twenty-one years later, in 1984, the museum finally resolved its accommodation issue and moved into the specially renovated building of the former Communal School from 1898 (later the Mira Cikota Elementary School and subsequently the rooms and workshops of the School Technical Center), where it remains today.
The move to the new building was marked by a permanent exhibition of paintings and sculptures by prominent local artists, along with the announcement of the exhibition “Prijedor Through the Decades.” At that time, the museum operated as one of four business units within the Center for Cultural and Artistic Activities. However, the period of independent and inspired beginnings was interrupted when the Municipal Public Library (today known as the Public Library Ćirilo and Metodije) was temporarily relocated to the Museum of Kozara building after a severe storm damaged the library premises in August 1986. Unfortunately, this temporary arrangement has persisted from 1987 to the present, hindering the development and activities of these two leading cultural institutions in the city.
Since the 1970s, the museum has included a branch: The Memorial House of the Stojanović family. At the same location, two permanent exhibitions have been on display since 1976—one dedicated to the life and work of the national hero Dr. Mladen Stojanović, and the other honoring the fallen fighters of Prijedor. Today, the museum serves as the Central Museum for the regions of Prijedor, Dubica, Novi Grad, Kostajnica, Krupa na Uni, and Oštra Luka. Since 2007, the newly built branch, the Memorial House of the Stojanović family, has hosted two permanent exhibitions. The ground floor of the house features exhibitions dedicated to the Stojanović family and Dr. Mladen Stojanović, while the upper floor hosts a permanent exhibition of works by Sreten Stojanović. In addition to this branch, since 2008 the museum has maintained a specially arranged courtyard adapted for museological purposes, which includes an open-air historical exhibition and a lapidarium with a collection of Roman votive monuments. Today, more than ever, the museum focuses on publishing, scientific research, and fieldwork. Interaction with visitors and educational activities have always been an important part of the museum’s mission.
Currently, visitors to the Museum of Kozara can explore a selection from the existing museum collections through seven permanent exhibitions:
• Permanent archaeological exhibition: Gradina, Zecovi and the Čarakovo necropolis, curated by senior archaeologist Daniela Radosavac.
• Permanent ethnological exhibition: Identity, Heritage, Our Traditional Costume, curated by museum advisor and ethnologist Marija Radaković.
• Upper-floor corridor featuring temporary exhibitions selected by senior curator of the art collection Aleksa Milić – “From the Depot” (Selections from the legacies of Branko Miljuš and Zdravko Vajagić, early Prijedor painters, and a selection from the graphic arts collection).
• Permanent historical exhibition in the museum courtyard: From Our Past.
• Permanent archaeological exhibition in the museum lapidarium: Roman monuments from the mining district of Ljubija.
• Two previously mentioned permanent exhibitions (documentary-historical and art) located in the museum branch, the Memorial House of the Stojanović family.
Besides these permanent exhibitions, the museum organizes a number of thematic exhibitions every year, both its own and guest exhibitions from various fields. It is important to note that museum material in the collections comes through donations, purchases, legacies, and field research.
Two significant city events are closely linked to the art collection of Muzej Kozare. Since 2005, the museum, together with the City of Prijedor, has organized the Sreten Stojanović Art Colony, and since 2016 the International Biennial of Works on Paper.
Vedrana Adamović, Museum Advisor and Historian