НЕУСТРАШИВЕ И ПЛЕМЕНИТЕ
Убрзо након окупације Приједора од стране њемачко-усташке власти, у граду се формирају двије групе тзв. „илегалаца“, већином чланова КПЈ, ангажованих на подизању устанка против окупаторских власти, као и на прибављању неопходних информација о кретању, плановима и положају непријатељских јединица. У кући Душана Гламочанина-Пелеа, која се налазила непосредно преко пута ове зграде, налазио се шапирограф (справа за ручно умножавање текстова). Душан Гламочанин био је везан за групу Слободана Марјановића, а био је задужен за технику, умножавање литературе и рад у пошти.
На овом задатку била је ангажована и његова комшиница Ајша Маличевић Вујовић, чија се кућа налазила поред данас постојећег објекта East Code. Ајша је била члан СКОЈ-а, а недуго након окупације примљена је и у КПЈ. Почетком рата, заједно са Миром Цикотом, сестрама Вером и Здравом Стефановић и Вуком Миодраг, завршила je санитетски курс. У тренутку када је њихов рад откривен, била је принуђена да напусти град и придружи се партизанима на Козари. Тамо наставља свој рад, ангажована у раду са омладином, а затим и као болничарка у партизанским болницама. Обољела је од тифуса, али је ипак успјела да се опорави. Све до краја рата била је веома активна на разним задацима, па се тако током 1943. године налазила у Окружном комитету за Котор Варош – Бању Луку. За свој рад је награђена наградом ЗАВНОБиХ-а 1979. године. Била је удата за Ратка Вујовића-Чочета, првоборца.
Овој групи припадале су и Дара Гашић и њена кћерка Иванка. Кућа Гашића и данас се налази са десне стране ове зграде, а од првих дана борбе служила је илегалцима који су долазили у Приједор или се пребацивали на Козару. Дара је била ангажована и у одбору АФЖ-а за Приједор, давала је помоћ у храни, одјећи и другим потрепштинама, а бринула се и о превијању рањеника. Њена кћерка Иванка, висока и мршава дјевојка, студије француског језика, започете у Загребу, морала је прекинути по избијању рата. Од првих дана борбе била је укључена у илегални рад. У Иванкиној групи налазила се Ајша Маличевић Вујовић, Мира Каус, сестре Сида и Јула Хавић. Њена група радила је на преношењу порука на Козару и назад, али и на преношењу оружја. Илегални рад за Народноослободилачки покрет у граду, који је потпуно престао током офанзиве на Козару, обнавља се од прољећа 1943. године, и Иванка се поново активно укључује. Већ искусна у раду на прикупљању помоћи, радила је на сакупљању санитетског материјала, инјекција против тетануса и других болести, одјеће, обуће, канцеларијског материјала. Са Козаре су добијале пропагандни материјал, Козарски вијесник и друге ствари које су морале подијелити по граду. Иако је ухапшена 1943., по изласку из затвора почетком сљедеће године, поново је укључена у илегални рад у граду. Повезивала се са домобранима од којих је добијала значајне информације. Била је веома ангажована и на прибављању информација за коначно ослобођење града у Другом свјетском рату. Након рата удала се за народног хероја Илију Матерића.
HEARTS OF FIRE, SOULS OF GRACE
Shortly after the occupation of Prijedor by German-Ustaše authorities, two groups of so-called “illegals” were formed in the town, mostly composed of members of the Communist Party of Yugoslavia (KPJ). These groups were involved in organizing the uprising against the occupying forces and gathering essential intelligence on the movement, plans, and positions of enemy units. In the house of Dušan Glamočanin Pele, located directly across from this building, there was a mimeograph machine (a device used for manually duplicating texts). Dušan Glamočanin was connected to the group led by Slobodan Marjanović and was responsible for technical operations, duplicating literature, and working at the post office.
Also engaged in this task was his neighbor, Ajša Malićević Vujović, whose house stood next to the current East Code building. Ajša was a member of the Communist Youth League (SKOJ), and, shortly after the occupation, joined the Communist Party (KPJ) as well. At the beginning of the war, together with Mira Cikota, the sisters Vera and Zdrava Stefanović, and Vuko Miodrag, she completed a medical training course. When their underground work was discovered, Ajša was forced to flee the town and join the Partisans on Mount Kozara. There, she continued her work, first with youth activities and later as a nurse in Partisan hospitals. She contracted typhus but eventually recovered. Until the end of the war, she remained very active in various roles, including serving on the District Committee for Kotor Varoš–Banja Luka in 1943. In recognition of her contributions, she received an award from ZAVNOBiH in 1979. She was married to Ratko Vujović Čoče, a war veteran.
This group also included Dara Gašić and her daughter Ivanka. The Gašić house, still standing to the right of this building, served from the earliest days of the struggle as a refuge for underground fighters passing through Prijedor or heading toward Kozara. Dara was also involved with the Women’s Antifascist Front (AFŽ) committee for Prijedor, providing food, clothing, and other necessities, as well as caring for wounded fighters. Ivanka, a tall and slender young woman, had to interrupt her French studies in Zagreb when the war broke out. From the early days of resistance, she was actively involved in underground work. Ajša Malićević Vujović, Mira Kaus, and the Havić sisters, Sida and Jula, were also part of her group. Their tasks included delivering messages to and from Kozara, as well as transporting weapons.
Underground activities for the National Liberation Movement in the town completely ceased during the Kozara Offensive, but resumed in the spring of 1943, when Ivanka once again became actively involved. Now experienced in gathering aid, she worked on collecting medical supplies, tetanus and other vaccines, clothing, footwear, and office materials. Propaganda materials from Kozara, such as Kozarski vjesnik and others, were brought in and distributed throughout the town. Although arrested in 1943, she rejoined the underground network in Prijedor shortly after her release from prison in early 1944. She established contacts with Croatian Home Guard members (Domobrani) who provided her with valuable information. She was deeply involved in intelligence gathering that contributed to the eventual liberation of the city during World War II. After the war, she married the national hero Ilija Materić.