Нова изложба „ОБРУЧ СЈЕЋАЊА”

In: Arhiva

У сриједу 11. маја 2022. године у Музеју Козаре отворена је историјска изложба „Обруч сјећања” музејског савјетника Ведране Адамовић.

Изложба ће бити отворена до 10. јуна 2022. године.

ОБРУЧ СЈЕЋАЊА 1942–1972–2022.

Страдање Срба на овим просторима за вријеме НДХ имало је више облика. Централно мјесто изложбе заузима страдање cрпског цивилног становништва Приједора и Поткозарја током Офанзиве на Козару 1942. године. То је у првом реду страдање сеоског становништва Поткозарја. У оквиру непријатељске операције борбене групе „Западна Босна“, познатије као офанзива на Козару, оно је било изложено једном од најстрашнијих геноцида у прошлости.

Према званичним подацима, у дванаест сабирних и концентрационих логора непријатељ је за вријеме офанзиве интернирао 68.600 Срба са Козаре, од чега 23.858 дјеце. Околина нашег града препуна је мјеста која свједоче о страдању српског становништва у Другом свјетском рату. Када је страдање дјеце у питању и појединачно именовање жртава, у овом трагању највише је постигао Драгоје Лукић. Према његовом истраживању из 1998. године страдало је 13.138 дјеце са козарачког подручја у периоду 1941‒1945. Највише дјечијих жртава рата евидентирано је у 1942. години ‒ 81,24%, у вријеме усташко-њемачке офанзиве на Козару. Кроз сабирни логор на Циглани у Приједору прошло је око 14.500 људи, жена и дјеце. Из њега је пут водио у радне и концентрационе логоре смрти, а дјецу у специјално за њих осмишљене дјечије логоре. Пуста поткозарска села суров су подсјетник на континуитет српског страдања. Ово је данас посебно видљиво ако проучавамо статистичке параметре.

Бјегом из затвора др Младена Стојановића, на Козари се убрзо формирају и прве партизанске чете од српских сељака, каснијих бораца у неколико одреда и бригада са терена Козаре. Први партизани, најбољи јунаци, љути Крајишници, пролетери, првоборци, а ипак у највећем броју српски сељаци са Козаре. Од укупног броја погинулих бораца на меморијалном зиду поред споменика на Мраковици 95,8% су Срби. Козара је дала 45 народних хероја.

Други, мањи дио изложбе, односи се тематски на изградњу споменика на Мраковици. Споменички комплекс, ауторски рад академског вајара Душана Џамоње, свечано је представљен 1972. године. То је споменик који слави живот и побједу Козаре над фашизмом. Симболично, заједно са меморијалним зидом и музејом показује колико је слобода на овим просторима тешко изборена. Управо његова монументност и уклопљеност у простор на коме се налази одаје утисак достојанства и снаге. Снаге без резерве, снаге српског народа који се на оружани отпор – устанак, антифашистичку борбу, подигао у ноћи уочи усташког Илинданског покоља у коме ће за три дана трајања нестати 1.500 Срба из Приједора и околине. У ноћи страха, када је преостала само борба за опстанак, борба за голи живот, 30/31. јули 1941. године. Први геноцид који је услиједио на локалном нивоу, убрзо је најдосљедније спроведен на примјеру централне теме изложбе, њемачке и усташко-домобранске операције „Западна Босна“ на терену Козаре. На улазу у логор Дахау записано је: Ко жели да се жртве забораве тај жели да се оне понове. Управо у томе се огледа важност термина култура сјећања и памћења, као и његовог тумачења уопште. У њему се огледа наш однос према прошлости, према нама самима, а самим тим и нашој будућности. И некако, понекад је сасвим довољно рећи – Козара, као да тиме дајемо најочитији примјер страдања српског народа у НДХ. Само једна ријеч, а открива нам толико тога.

Са трећом цјелином, заокружујемо изложбену експозицију у спомен на 80 година од офанзиве на Козару, ОБРУЧЕМ СЈЕЋАЊА (1942–1972–2022), погледом на садашњу Меморијалну зону на Мраковици. Низом умјетничких фотографија академског сликара Милице Вукојевић затварамо обруч сјећања са данашњим тренутком. То је НЕЗАБОРАВ, то је подсјећање на оно што спознајемо кроз Касиодорове ријечи: „Срамота је у својој отаџбини бити странац.“[1]

мср Ведрана Адамовић, музејски савјетник

[1] Текстови на паноима изложбе највећим дијелом су рађени према поглављима из књиге аутора изложбе „Године страдања 1941/42.“, гдје се детаљно наводе поменути догађаји и извори. Фото: Музеј Козаре; Музеј жртава геноцида Београд; Милица Вукојевић, академски сликар; Ведрана Адамовић; Милан Ковачевић, ТВ емисија Караван 1970, Козара.