РАДЕТИЋА КУЛА
Овај објекат датира из друге половине 19. вијека (1883–1885), а градио га је аустријски посједник Вилхелм Рајц. Пред крај Првог свјетског рата 1918. продао га је познатој трговачкој поридици Радетић. Грађевина о којој је ријеч састојала се из куле, куће и дворишне зграде и народ је по њему цио комплекс назвао Рајцова кула. Ова грађевина направљена у неокласицистичком стилу аустријског типа довршена је у времену 1883–1885. Године, непосредно након пожара. Грађевина је била намијењена за становање, али и за вођење економије – имања. Већ на први поглед уочава се необичан просторни склоп грађевине и то: приземнице са дводомим кровом, испод којег је искориштено поткровље као самбени простор и двоетажног корпуса куле квадратне основе, са фасадним украсом и занимљивим дводјелним прозорима. Кула је једном страном спојена са поменутим објектом. Промјеном власника куће у локални рјечник постепено улази назив „Радетића кула“.
Представља изузетан примјер културно-историјског насљеђа, великог архитектонског и умјетничког значаја за град, а посебно због значаја саме породице Радетић када је у питању културни ангажман њених чланова. Перо Радетић (1885–1941) спада у ред највећих културних радника у Приједору тога времена као дугогодишњи хоровођа Српског православног црквеног пјевачког друштва „Вила“, власник првог клавира у граду, творац богатог нотног архива, предани соколски радник, добротвор, неко ко је несебично подржавао бројне културне и спортске догађаје у граду. У кући се налази и први клавир купљен у Приједору.
Та несвакидашња кућа, на самом крају продужетка приједорске главне улице потиче из периода 1883–1885. године и један је од најстаријих објеката из аустроугарског периода. Некада је била огледало грађанског развоја нашег града, а данас је у јако лошем стању, тек оронули подсјетник на њу. Од деведесетих у њој не станује нико. Посебно значајан за упознавање са зачецима грађанске културе у граду јесте мобилијар куће, осликани зидови, као и сама грађевина која има изузетан историјски значај. Због стања куће он је значајно угрожен.
THE RADETIĆ TOWER
This building dates back to the second half of the 19th century (1883–1885) and was constructed by Austrian landowner Wilhelm Reitz. Near the end of World War I, in 1918, he sold the property to the prominent merchant family Radetić. The complex included a tower, a main house, and a courtyard structure, and came to be known locally as Reitz Tower. Built in the Austro-Hungarian neoclassical style shortly after the great fire, the structure was intended for both residential use and estate management.
The building’s distinctive design features a ground-floor residence with a gabled roof and an attic living space, alongside a two-story tower with a square base, ornamented façade, and double-section windows. The tower is attached to one side of the main residential structure. Following the change in ownership, the local name gradually shifted to the Radetić Tower.
It stands as an exceptional example of cultural and historical heritage, notable for its architectural and artistic value, and especially for the cultural contributions of the Radetić family. Pero Radetić (1885–1941) was one of the most prominent cultural figures in Prijedor at the time: a longtime choir conductor of the Serbian Orthodox Church Choir Society Vila, owner of the city’s first piano, creator of a rich musical archive, devoted member of the Sokol movement, philanthropist, and supporter of numerous cultural and sporting events. The city’s first piano was housed in this very building.
This unique house, located at the far end of Prijedor’s extended main street, is one of the oldest surviving structures from the Austro-Hungarian period (1883–1885). Once a symbol of the town’s civic progress, it now stands in a state of disrepair—a fading testament to its former importance. Uninhabited since the 1990s, the house is particularly notable for its interior furnishings, painted walls, and architectural details, all of which carry significant historical value but are now seriously at risk.