Приједор је имао срећу да га је чинила и једна породица чије су генерације потомака оставиле упечатљив траг у историји и култури, како овог града, тако и много шире. Била је то породица Стојановић. У овој градској, часној и напредној породици, три генерације су били свештеници – Илија, Гавро и Симо, са којим се ово звање међу Стојановићима гаси.
На мјесту данашње Спомен-куће, Гавро Стојановић је 1864. године изградио породичну кућу. То је првобитно био приземни објекат, а изгорио је у великом пожару који је захватио Приједор 1882. године. Његовом заслугом је саграђена и стара црква у Козарцу, гдје је и био свештеник. Двадесет дугих година упорно је тражио дозволу за градњу и 1886. године подигао цркву посвећену Светим апостолима Петру и Павлу. Породичну кућу је поново изградио на истом мјесту његов син, Симо Стојановић, десет година након пожара – 1893. године. Нова кућа је била много већа, на спрат и у њој је рођено деветоро дјеце проте Симе и попадије Јованке. Имали су пет кћерки (Георгина, Персида, Јелисавета, Милица и Драгиња) и четири сина (Младен, Сретен, Драгутин и Велимир). Младен Стојановић, гледано на локалном подручју, остао је најпознатији члан ове породице. Борац и идеалиста какав је био, као средњошколац и младобосанац супротставио се аустроугарским властима 1914. године, а као вођа устанка на Козари 1941. године и њемачком окупатору. Између два свјетска рата, у жељи да и даље помаже људима, Младен је завршио медицину и постао прави народни љекар и велики хуманиста. Од 1929. године у кући Стојановића се налазила његова ординација све до 1941. године. Поред њега, посебно треба споменути и Сретена Стојановића, заједно са братом истакнутог младобосанца, а касније великог умјетника и академика. Старији Приједорчани памтили су њиховог оца, проту Симу, као вриједног националног борца који је читав свој живот радио за цркву и народ. Свако од бројних чланова ове породице, образованих и свестраних људи, на свој начин и у својој области дјеловања учинио је много. Одлазак Младена Стојановића на Козару, а његове породице из Приједора, уједно је био и растанак Стојановића од родне куће.
Овај објекат је седамдесетих година прошлог вијека на коришћење добио Музеј Козаре Приједор. У њему су тада биле двије изложбе, историјска о доктору Младену – легенди антифашистичке борбе овог краја и изложба фотографија погинулих бораца Приједора у Другом свјетском рату. Временом, кућа Стојановића је због дотрајалости морала бити срушена 1989. године. У заједничкој акцији града и републичког Завода за заштиту споменика културе БиХ поново је изграђена, готово идентична, 1990. године. Посљедњи рат и тешко вријеме након њега нису омогућавали да се у потпуности доврши, па је то учињено 2006. године.
Спомен-кућа породице Стојановић у данашњој функцији, са двије сталне изложбе, отворена је 2007. године. У приземљу куће се налази историјска изложба која говори о овој угледној породици и њеним потомцима, о доктору Младену, народном хероју и великану овог краја, а на спрату куће је стална поставка радова Сретена Стојановића. У овом депадансу Музеја Козаре Приједор, сачувана је и изложена богата заоставштина личних ствари, умјетничких радова, докумената, књига неколико генерација ове породице, допуњена новим фотографијама и експонатима. Тако је сјећање на ову породицу очувано и живи и данас.

Наташа Тошановић, кустос историчар