[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Тридесет година послије, 2021. година.
Филм Лордана Зафрановића, Дјеца Козаре подржан је након три неуспјела покушаја на прошлогодишњем конкурсу Филмског центра Србије за финансирање и суфинансирање производње домаћег дугометражног филма са националном темом. Филмски сценарио Арсена Диклића Дјеца Козаре који проблематизује дешавања у злогласном логору Јасеновац постоји више од три деценије. Ове године, 3. марта у Бањалуци представљен је овај пројекат, а 19. јуна 2021. године најављен кастинг за глумце, дјецу и младе (од 7 -18 година) са подручја Козарске Дубице и Градишке. Реализација је планирана да отпочне већ у новембру 2021. године. Аутор је појаснио да је филм првобитно требало да се зове Дјеца Козаре, али да је промијенио назив у Златни рез 42: „Има више разлога што се тако зове, а један од битнијих је што је цијела унутрашња конструкција рађена по Леонардовом идеалном човјеку, који је у том филму тако понижен да се човјек мора стидити што је људско биће од тог зла које је направљено у Јасеновцу. Он је рекао да је 42 број када је почео ужас у Јасеновцу 1942. године”.[1]
Тридесет година раније, 1991. година.
Заборав, то је друга смрт. Управо у томе се огледа важност термина култура сјећања и памћења, као и његовог тумачења уопште. У њему се огледа наш однос према прошлости, према нама самима, а самим тим инашој будућности. Написане су бројне публикације о различитим догађајима из перода НДХ, што је заиста неспорно, споран је приступ као и начин презентације поменутих тема. Необјашњиво је да се ти најстрашнији злочини нису истраживали систематски, на основу разрађених пројеката у циљу утврђивања узрока и одговорности.
Када је у питању поменути филм, кроз неколико кратких чланака Kozarskog vjesnika из 1991.[2] године сазнајемо на какве тешкоће су наилазили ови исти филмски ствараоци тада. Те 1991. године, пред почетак још једног рата на овим просторима, постало је све много јасније, па тако ни све „заједнице културе“ тадашњих југословенских република нису подржале овај филм. Како год, бројне институције и удружења из нашег града подржале су овај покушај екранизације свим срцем, а бол је и тада, и сада, код Срба под Козаром иста, непролазна. Геноцид над Србима 1941‒1945. у НДХ оставио је трајне посљедице на српски национални корпус. Те жртве су ненадокнадиве. Поступање према српској дјеци са Козаре једна је од најсуровијих геноцидних активности у НДХ. По оснивању оваквих, специјализованих логора за дјецу, НДХ остаће јединствена у савременој историји. Већ „12. јула 1942. године посебном одлуком Анте Павелића отворена су три посебна логора ʼза одгој и преваспитањеʼ партизанске дјеце – Горња Ријека код Крижеваца, Јастребарско и Сисак.“ [3]
мср Ведрана Адамовић, музејски савјетник
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/2″ css=“.vc_custom_1627668952802{margin-top: 250px !important;}“][vc_column_text]
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио је да се у Републици Српској на републичком нивоу од 2021. године обиљежава Дан сјећања на убијену дјецу у НДХ. Помен ће се одржавати сваке године 19. јула у Горњем Јеловцу код масовне гробнице у заселку Мацуре.
[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=“1/2″][vc_single_image image=“5690″ img_size=“full“ onclick=“link_image“][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]
[1]https://www.nezavisne.com/kultura/film/Zafranovic-Snimanje-filma-o-Jasenovcu-pocinje-u-novembru/668527 (Приступљено 5. јула 2021.)
[2] Kozarski vjesnik, 22. фебруар 1991, 19. април 1991, 26. април 1991, 24. мај 1991.
[3] Антун Милетић, НДХ – Концентрациони логор Јасеновац 1941‒1945, Београд 2010, 46.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row css=“.vc_custom_1627642134849{margin-top: 50px !important;}“][vc_column][vc_gallery type=“image_grid“ images=“5689,5688,5687,5714″ img_size=“full“][/vc_column][/vc_row]
