Докторски умјетнички пројекат представљен у форми вишемедијске инсталације, тематски се базира на друштвеним феноменима самоће и усамљености. Прије свега, на усамљености као посљедици наметнуте самоће, односно на унутрашњем животу и понашању особе у таквој ситуацији, а понајвише на оном антисудбинском сегменту у размишљању и понашању који помаже човјеку да се одржи у животу. Наша претпоставка (хипотеза) је, између осталог, да се усамљеници помоћу сјећања и гледањем кроз шпијунку боре против усамљености.
Поетско полазиште је повезивање камере опскура и самачких станова (са шпијунком) на асоцијативном нивоу, које уједно дефинише и два ракурса понуђена у изведби умјетничког дјела: поглед одозго (на кутију – макету собе и понашање самца); поглед изнутра (унутрашњи живот самца у амбијенту у природној величини). Претпостављено понашање самца описано је фигуром човјека који гледа кроз шпијунку (лајтмотив вишемедијске инсталације), а поглед на унутрашњи живот самца (успомене и сјећања) репрезентован је аудио и видео записима у амбијенту са сценографским елементима (исти или сличан као на макети собе).
Владимир Влачина (1967), основне студије завршио 2005. године на Академији умјетности у Бањој Луци, на одсјеку за графику у класи професора Бранка Миљуша, гдје је и магистрирао графику 2013. године у класи професора Зорана Бановића.
(из каталога изложбе)
