Локација Приједор – Циглана

Данас, на мјесту некадашње Циглане, осим скромне спомен-плоче између објеката некадашње управе и новоизграђеног тржног центра нема више ништа. То је за некога ко не познаје довољно период Другог свјетског рата потпуно неуочљив споменик, нешто што ничим не скреће пажњу на себе. Минијатурни камени постамент са спомен-плочом и натписом који постаје видљив тек из непосредне близине, до 4. јануара 2012. године изгледао је другачије. Наиме, тог јануара, вандалски је уништена скулптура која је  поред плоче била саставни дио споменика. Споменик са првобитним изгледом подигли су 1985. године радници Циглане, а сама скулптура била је рад академског вајара Алије Решића. Иницијатива је кренула ангажовањем, прије свих, пожртвованог Драге Шормаза, покретача многих активности везаних за обиљежавање страдања српског народа у Поткозарју.

Управо овај сабирни логор на Циглани био је мјесто страдања и отпремања становника Козаре српске националности ка Јасеновцу и другим концетрационим логорима, у неповрат. О томе свједоче и бројни документи НДХ, Котарске области Приједор и тадашњег котарског предстојника Сакиба Узуновића. Поштовање према жртвама, према њиховој немоћи да се супротставе безумљу ‒ планском и систематском уништењу које је спроводила усташка НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, те свима онима који се нису уклапали у званичну усташку политику, налаже нам да на то подсјећамо. Логор на Циглани је само један сегмент онога што је задесило српски народ 1942. године. Кроз њега је упериоду његовог постојања прошло око 14.500 хиљада људи, жена и дјеце, а у сваком тренутку тог љета након Офанзиве на Козару 1942. године, у њему се налазило око 4. 000 затвореника. Постојао је до априла 1943. године, када је у изненадном нападу бораца 4. батаљона Пете крајишке НОУ козарске бригаде и упадом у логор ослобођена већина преосталих затвореника