Локација Нишевићи

Почетком августа 1941. у Приједору је осуђена и стрељана група становника из села Нишевића и Омарске, који су учествовали у рушењу жељезничке пруге 31. јула 1941. године. На смрт стрељањем осуђени су „побуњеници” Срби под вођством Душана Мијатовића и Уроша Нишевића. Зрнић Александар, Врачар Стојан, Радић С, Млинарић Младен, Савић Обрад, Прерад Лазар, Савић Стојан ‒ сви земљорадници из села Нишевићи и Омарске, котар Приједор, стрељани су на основу пресуде пријеког суда 9. августа 1941.На подручју Омарске, првих дана августа 1941. године убијено је 168 људи, а само у Нишевићима за одмазду због рушења пруге између Пискавице и Омарске 24 устаника и још 17 лица похватаних у селу и стрељаних. Број убијених вјероватно је и већи, јер је познато да је код Мишиног Хана тих дана поубијано неколико стотина сељака са подручја приједорског среза (из Омарске, Петровог Гаја, Нишевића и других оближњих села). У Мијатовића гају, споменик је подигао народ овог села у знак захвалности 27. јула 1951. године: Нишевићи, 17 цивилних жртава (ЖФТ) наведених на споменику: „Врачар, Лазо; Врачар, Станко; Лукач, Ћиро; Романић, Максим; Романић, Ђуро; Романић, Коста; Нишевић, Саво; Нишевић, Божо; Нишевић, Симеун; Мијатовић, Станко; Мијатовић, Милева; Вучковац, Васелија; Миљевић, Огњен; Дабић, Милак; Средић, Ђорђо; Савић, Ђурађ; Зрнић, Стојан; Устаници погинули 1941: Мијатовић, Душан; Нишевић, Урош; Мијатовић, Никола; Мијатовић, Бранко; Мијатовић, Васо; Млинаревић, Младен; Зрнић, Александар; Радић, Стојан; Савић, Обрад; Савић, Стојко; Прерад, Лазо; Врачар, Остоја; Врачар, Стојак; Врачар, Павле; Кременовић, Илија; Кременовић, Цвијо; Кременовић, Светозар; Кременовић, Ристе; Радовић, Станко; Романић, Ратко; Кела, Ђорђо; Станболић, Мирко; Нишевић, Милан; Анђић, Ристе.“