ВАТРОГАСНА ПУМПА
Пожари су у прошлости били много чешћи и опаснији. Њиховом избијању и брзом ширењу погодвало је што су куће биле претежно дрвене са отвореним ложиштима и ниским оџацима, неријетко веома близу изграђене, ушорене. Крајем 19. вијека свако веће мјесто имало је ватрогасни дом, добровољне ватрогасце и вожњаче, које су од свих ватрогасних средстава најдуже биле у употреби. Вожњача (запрежно ватрогасно возило) има металну конструкцију, дрвену платформу, пумпу за воду на ручни погон, котур са цријевом и резервоар запремине 200 литара. Вода се могла црпити из оближњег бунара, ријеке, канала или баре. Возила су вукла два пара коња, а опслуживало га је шест ватрогасаца. Четворица су пумпала воду, један је баратао цријевом, а командир је организовао рад.
Приједорско ватрогасно друштво основано је 1883. године, након великог пожара у коме је изгорио готово цијели град. Наиме, 20. јуна 1882. године у Приједору је током у два сата послије поноћи избио пожар који се усљед вјетровитог времена из правца хана, који се налазио на мјесту садашњег центра града (посљератни хотел „Балкан“ у центру града; тадашња градска четврт Мајковача) веома брзо проширио. Дрво, черпич, шиндра изгорјели су веома брзо, тако да је до наредног дана нестало све – стамбене куће, трговачке магазе, штале, Српска основна школа, православна црка Свете Тројице. Према тадашњој штампи уништене су 422 зграде. Цијела Српска варош изгорјела је у пламену. Захваљујући пожртвованости вјерника који су у ланцу грабили воду из оближњег Берека и гасили ватру, Чаршијска џамија је спашена. Централни одбор за прикупљање помоћи тражио је помоћ на све стране, многи су помагали настрадалим. Ипак, Срби из Приједора кренули су даље, а прво што су договорили да изграде била је Српска школа 1884. године. На њој су као путоказ били урезани стихови Ј. Ј. Змаја: „Знање је снага, знање је моћ, учите дјецо дан и ноћ“. Убрзо, Српска варош васкрснуће из пепела. Град Приједор почетком 20. вијека 1901. године добиће и први урбанистички план, којим ће се уређење града организовати по узору на друге европске градове у окружењу.
Све ово потакнуло је стварање ватрогасног друштва, а за његове потребе, веома брзо на градској житници (Простор данашње Градске управе) биће подигнут први објекат који се користио у ватрогасне сврхе, са дрвеном кулом. Чланови су били различитих занимања, највише занатлије по угледу на друге градове. Много година касније, 1940. године, Добровољно ватрогасно друштво са ватрогасном четом добиће свој дом у центру града (У Занатској улици). Ватрогасне пумпе, тада популарне „кнаустовке“ касније (1938. године) биће замијењене моторним, допремљеним из Беча, а ватрогасци полагањем испита оспособљени да спремније одговарају изазовима. Велики прегалац и модернизатор у стручном смислу био је Тошо Радетић, образован инжињер са визијом.
- Ватрогасна пумпа изложена у дворишту музеја произведена је 1885. године, под бројем 17928, са ознаком Knaust Wien.
Фото:
Ватрогасна пумпа (фото: Музеј науке и технике Београд)
Застава 1882 – чланак о пожару из 1882. године.
Дрвена кула, први објекат који је након пожара 1882. године служио ватрогасној намјени.
Приједор, крај 19. вијека.
Ватрогасни дом у центру града (У Занатској улици) крајем 1940. године, пред сам Други свјетски рат.
FIRE PUMP
In the past, fires were much more frequent and dangerous. Their outbreak and rapid spread were facilitated by the fact that houses were primarily made of wood, featured open hearths and low chimneys, and were often built very close together in densely packed rows. By the end of the 19th century, nearly every larger settlement had a fire station, volunteer firefighters, and fire wagons, which remained in use longer than most other firefighting equipment.
The fire wagon consisted of a metal frame, a wooden platform, a hand-powered water pump, a hose reel, and a water tank with a capacity of 200 liters. Water could be drawn from nearby sources such as a well, river, canal, or pond. The vehicle was pulled by two pairs of horses and operated by a team of six firefighters: four pumped the water, one managed the hose, and the commander coordinated the operation.
The Prijedor Firefighting Association was founded in 1883, following a devastating fire that nearly destroyed the entire town. In the early hours of June 20, 1882, at around 2 a.m., a fire broke out and, fueled by strong winds, rapidly spread from an inn located in what is now the city center (on the site of the post-war “Balkan” Hotel, formerly the Majkovača district). Structures made of wood, adobe, and shingle ignited quickly, and by the following day, the town lay in ruins. Residential houses, trading shops, stables, the Serbian Elementary School, and the Orthodox Church of the Holy Trinity were all destroyed. According to contemporary press reports, 422 buildings were lost, and the entire Serbian town was consumed by flames.
Thanks to the devotion of its worshippers, who formed a human chain to fetch water from the nearby Berek stream and fight the fire, the Čaršija Mosque was saved. The Central Committee for Relief issued appeals for aid from all directions, and many came forward to help those who had lost their homes. Nevertheless, the Serbs of Prijedor moved forward. The first priority was to rebuild the Serbian school in 1884. Inscribed on it as a guiding message were the words of Jovan Jovanović Zmaj:
“Knowledge is power, knowledge is might—learn, children, day and night.”
Soon, the Serbian town rose again from the ashes.
In 1901, Prijedor received its first urban development plan, organizing the city according to the model of other European cities in the region.
All of this encouraged the formation of a firefighting society. To meet its needs, the first building dedicated to firefighting—with a wooden tower— was quickly erected at the city storehouse (the site of today’s City Administration). Its members came from various professions, mainly craftsmen, following the example of other cities.
Many years later, at the end of 1940—just before World War II—the Volunteer Firefighting Association, together with a fire brigade, received its own fire station in the city center on Zanatska Street. The popular Knaust fire pumps were replaced in 1938 with motorized pumps imported from Vienna, and firefighters were trained and certified to better meet the challenges. A key figure in this period of technical modernization was Tošo Radetić, an educated engineer with a clear vision.
The fire pump displayed in the museum courtyard was manufactured in 1885, under the number 17928, marked „W. Knaust, Vienna.“
Photo:
Fire pump (Photo: Museum of Science and Technology, Belgrade)
Flag from 1882 – Article about the fire of 1882
Wooden tower – the first building used as a fire station after the 1882 fire
Prijedor, late 19th century
Fire station in the city center (Zanatska Street), at the end of 1940, just before World War II