Музеј Козаре у току ове године обиљежио је својом изложбом 80 година од битке на Козари 1942. године. То је било највеће страдања српског народа на овом простору, и те жртве су ненадокнадиве.
Управо вечерашња изложба још је један од начина да се култура сјећања и памћења презентује на најбољи начин.
Аутор изложбе, Јелена Гајановић, приказала нам је кроз 22 паноа један од најстрашнијих посљедица саме офанзиве, а то је страдање недужне дјеце са Козаре, која су током и након Офанзиве била депортована у специјално за њих оформљене логоре у НДХ. Према истраживачима који су се значајније бавили овом темом говоримо о 13.138 страдале дјеце са Козаре у периоду 1941-1945. Наравно, највише их је страдало током 1942. године 81,24% у вријеме усташко-њемачке офанзиве.
Изложба је имала за задатак и да нас подсјети на једну од најзначајнијих акција спашавања дјеце, акцију Дијане Будисављевић, њеној борби, за очување живота и идентитета малих Козарчана. Симболично, изложбом „Кад се мама сања” завршавамо ову јубиларну годину, иако о овим темама требамо да говоримо увијек и без специјалног повода.
