Локација Цикоте и Доњи Волар

Другом акцијом у фебруару мјесецу руководи натпоручник Клаић. Тада је попаљено село Цикоте све до воларске цркве, уз пљачку и убијање.Трећа акција, такође, у фебруару 1942. усмјерена је на село Ћелу. Учествују натпоручник Клаић и натпоручник Крањчевић са својим сатнијама палећи и пљачкајући. Осим ових, у јануару, вршене су акције на Волар из Љубије, идући преко села Југоваца и Цикота, уз преметачину и пљачкање кућа. Ову групу предводио је жандармеријски (оружнички) наредник Пушакарић из Доњe Љубије.

У марту 1942. под заповједништвом потпуковника Злобеца, са V сатнијом, натпоручник Клајић а сатник Кропар са VI сатнијом врше четврту акцију. То је био наставак активности из јануара и фебруара исте године. Правац је опет био југ, тј. Милаковци, Југовци и околина. Том приликом непријатељска војска попалила је села Југовце, Цикоте и Доњи Волар, што и овај дио извјештаја потврђује: „У последњих 15 дана војска је вршила чишћење у појединим околним селима палећи грко-источњацима куће и довозећи у град храну, сијено и говеда.“ У 1942. години Трећи горски здруг, који је тада држао положаје од Босанског Новог до Љубије, често је истурао своје јединице у Волар, Цикоте и Југовце, пљачкајући наведена села. Исто ће се поновити и 26. априла исте године, када су попаљена села Волар, Цикоте и Југовци. Војска која је дошла од Приједора и Љубије била је састављена од домобрана, усташа и милиције, а доста је уз њих било и несрпског цивилног становништва које је вршило пљачку и терор над незаштићеним становништвом. Војска под заповједништвом неког Томашевића, која је дошла из Б. Новог и исти се дан враћала преко Шурковца, Миске Главе, Кестенара и Волара, извршила је палеж и терор у православним селима. Исто је радила и војска која је дошла из Приједора. На овом простору дјеловала је и усташка милиција Jаге Чавловића али и сеоска милиција коју је предводио усташа Јозо Атлија. Обе су кроз цијело вријеме рата вршиле разне тероре (хапшења, мучења и убиства) и пљачке српског становништва са овог простора.

Српско становништво овог краја за вријеме трајања офанзиве 1942. није успјело да избјегне судбину осталих дијелова Козаре, завршавало је у концентрационим и сабирним логорима, о чему говори и дио овог извјештаја: „У логору Циглани има око 4.000, мало одраслих мушкараца, све жене и дјеца. У току ноћи између 20. и 21. овог мјесеца дотјерано је око 200 особа, жена и дјеце, 7 мушкараца из села Цикоте, 8 км удаљено од Приједора, који су уклоњени из овог села, јер сметају чишћењу одметника, те ће се исти кроз неколико дана повратити кућама. (…) Такође, има у логору и болести, нешто мало тифуса, дизентерије, антракса, црвеног вјетра, нешто дјеце је помрло.“

На споменику у Цикотама наведено је 109 српских цивилних жртава (ЖФТ) из Цикота и Доњих Југоваца 1941‒1945. поред наведених погинулих бораца из истог краја. Споменик је подигао 1958. године одбор Савеза бораца НОР-а Цикоте (Наведени су пострадали чланови сљедећих породица: Бешир, Боројевић, Чобановић, Дошен, Дракулић, Ђукић, Глигић, Гојић, Јањић, Јеличић, Качавенда, Комосар, Косић, Кукурик, Марчета, Малбашић, Микић, Милић, Милошевић, Мудринић, Павић, Павковић, Пилиповић, Попић, Рељић, Секула, Стојановић, Шево, Шиљак, Шобот, Трамошљанин, Зекановић). Знатан дио њих је страдао 1941/1942. године; На споменику у Доњем Волару наведене су 184 страдала борца и цивила (ЖФТ) са подручја Доњег Волара и Горњих Југоваца (134 страдала члана породица: Адамовић, Анић, Батоз, Боројевић, Бришевац, Дражић, Гојић, Граховац, Гвозден, Глушић, Гороња, Глушац, Јелчић, Катана, Комосар, Крнета, Кунић, Матановић, Марчета, Новаковић, Остојић, Павић, Протић, Пејић, Пилиповић, Радановић, Родић, Савић, Сенадер, Средић, Станојевић, Стојановић, Шева, Штрбац, Тодоровић, Трифуновић, Тубин, Тинтор, Вукмир, Здјелар, Живковић). Споменик је подигао Одбор удружења СУБНОР-а Доњи Волар 1958. године.