Локација Љубија и околина

Прогони Србa отпочели су и на подручју Љубије. Ту су одмах биле концентрисане јаке Њемачке и усташко-домобранске снаге ради несметаног отпремања жељезне руде за потребе војне индустрије Трећег рајха. У Љубији су усташе, након јавног приступања комплетне мјесне организације Хрватске сељачке странке усташком покрету, задобили јаке позиције, формирајући усташки табор. Одмах се успоставља војна усташко- домобранска посада и јака оружничка станица. Власт је била у рукама усташког таборника Леополда Хикла, начелника општине у Љубији Иве Орловца и Ивана Јурина. У Дирекцији Рудника вече прије покоља одржан је састанак на којем су били Хикл, Хасанагић и други чиме су договорене основне смјернице планираног покоља. Покољем у Љубији поред таборника Хикла управљали су и „усташе, Сулејман Башић, Недељко и Иво Орловац.“ У овом покољу поред усташа учествовали су и домобрани и оружници Оружничке станице у Љубији.

У Доњој Љубији (тада Љубија Ислам) „било је убијено тога дана око 60 лица са подручја нашег мјесног одбора. (…) Злочинци који су извршили овај злочин били су исте оне усташе и домобрани који су на тај дан извршили покољ у Љубији Руднику.“ Срби са овог подручја убијани су на Беретиној бари у близини једног потока, (ова локација позната је још као Беретин гај, Беретин јарак и поток крај Рудника,) или на локацији „више рудника Љубије.“ Најчешће се та друга локација у изјавама свједока спомиње непрецизно као „према руднику“, „на руднику“ или „више рудника Љубије“, а у једном свједочењу и као локација „Виторог више Љубије.“ Такође, у једном дијелу изјава свједока и самих оптужених помињу се и локације Матића бара и Топића поток. Нејасно је да ли се ради о једном или више мјеста за ликвидације на споменутој локацији.

Код старе болнице (Здравствене станице) у Љубији, према подацима са спомен-плоче која се ту налазила, поубијано је 1. августа 1941. године „57 мјештана од стране усташа и Нијемаца.“ Колико је познато, Нијемаца тада није било у Љубији, тако да овај натпис није био у потпуности тачан. То су познате локације на којима се вршио покољ и убијање Срба на подручју Љубије. Убијени Срби из Љубије сахрањени су на православном гробљу у Даљевића гају (заселак Видрењак), јер православног гробља тада није било у Љубији, те другим сеоским православним гробљима.

Према изјавама из поменутих кривичних предмета, Србе мушкарце са подручја Љескара одводили су у неколико група учесници покоља у цивилном одјелу, наоружани, уз помоћ оружника и домобрана. У пријави против Хабиба Икановића наведенo је да су мјештани са подручја Љескара побиjени на двије локације, у Беретином гају и у Љубији. То се догодило „у петак на 1. август“ 1941. године, а већина их је убијена на свиреп начин.

У Доњој Љубији, Цикотама, Волару, Подвидачи, Миској Глави, усташе су свакодневно вршиле злодјела. У Миској Глави побиле су цијели заселак Томаша. Са страдањем дванаест чланова породице Томаш из Миске Главе, поново се доводи у везу Сулејман Суљо Башић. Једини преживјели био је Милош Томаш. Поред наведеног, он је неизбјежан када је у питању пљачка околине Љубије, Волара, Расаваца и околних мјеста. Споменици побијеним Србима августа 1941. године налазе се у православном гробљу у Љескарама, и засеоку Видрењак у Даљевића Гају. Подигнути су 1951. године. На локацији Миска Глава споменик је изграђен 1956.

Споменик жртвама усташког терора у Миској Глави подигнут је 1956. (Организација СБ НОР) гдје су сахрањени посмртни остаци поубијаних 1941. године у селима Миска Глава и Равска Доња. Наведена су сљедећа имена: „Глигић, Т. Стојан; Глигић, С. Милош; Глигић, П. Петар; Обрадовић, Тривун; Милојица, В. Тривун; Милојица, Н. Миле; Милојица, В. Глиго; Милојица, М. Ранко; Милојица, С. Миле; Вукић, О. Симо; Вукић, С. Ђорђо; Ђурић, П. Стојан; Милојица, С. Душан; Гојић, М. Михајло; Комосар, М. Јово; Павковић, С. Миле; Зец, Б. Лазо; Зец, М. Никола; Томаш, В. Илија; Томаш, Г. Мирко; Томаш, Ј. Јовица; Томаш, О. Ђурађ;  Томаш, О. Марко; Томаш, С. Никола; Томаш, С. Петар; Томаш, С. Милош; Томаш, П. Триво; Томаш, М. Љубо; Илинчић, О. Стеван; Комосар, С. Илинка; Малић, М. Гавро; Томаш, Н. Петар; Томаш, Н. Лазо; Томаш В. Јован.“