Локација Патрија

Непријатељска, њемачка и усташко – домобранска операција „Западна Босна“, познатија као „Битка на Козари“ или „Козарска офанзива“, отпочела је од 10. јуна 1942. године. У оквиру ове нацистичке офанзиве становништво српске националности на простору Поткозарја било је изложено једном од најстрашнијих геноцида у прошлости. Поучени искуством, становништво се повлачи упоредо са повлачењем јединица Другог крајишког НОП одреда пред надмоћнијим противником. Унутар обруча нашло се око 80.000 цивилног становништва, око 450 ‒500 рањеника и око 3.500 наоружаних бораца партизана. Паљевина иза њих означавала је линију продора противника. У пламену је остало све што су имали. Управо због тога, немајући избора, у обручу се нашао и велики број народа са војском. План трећег пробоја направљен је 2. јула 1942, на Мраковици. Пробој према Грмечу био је једино рјешење. За само мјесто пробоја као једно од могућих рјешења, изабрана је Патрија, ка југозападу у правцу Јеловац – Јутрогошта – Градина – Крива Ријека – Каран. Тачно у поноћ између 3 и 4. јула 1942. почео је пробој јединица Другог крајишког НОП одреда. Главно поприште борби било је у рејону Долови – Патрија – Југовића брдо – Мљечаница, преко цесте Приједор – Кнежица, према сектору првог батаљона, ријеци Сани и Подгрмечу. Из обруча су изашле мање групе покретних рањеника и цивила, мада се у историографији најчешће спомиње цифра од 10.000 лица у рејону Горњег Јеловца, већином новског и добрљинског терена, који су упућени у правцу Карана. Сљедеће ноћи, 4/5. јула поновљен је пробој у правцу Патрије и у долини ријеке Мљечанице. Народ је са партизанским јединицама чинио јединствену цјелину, није могао назад у руке противнику, а одред је дијелио своју судбину са народом. Организовани отпор усташко-домобранским и њемачким снагама на Козари престао је 7. јула 1942. године. Нешто раније, 5. јула, непријатељска група „Боровски“ отпочела је покрет за чишћење Козаре. Према званичним подацима, у тринаест сабирних и концентрационих логора само за вријеме офанзиве интернирао је 70.500 Козарчана, од чега 23.858 дјеце. Првобитни споменик подигнут је 1969. а обновљен 2009. године. На њему доминирају метална композиција на тему пробоја обруча и стихови пјесника Драгана Колунџије.