Локација Приједор

Жељезничари и остали грађани Приједора српске националности (ЖФТ) страдали у усташком Илинданском покољу 1941. године сахрањени су на Градском православном гробљу у двије рупе настале од бомби приликом бомбардовања града. Ликвидације Срба вршиле су се на неколико локација у граду : по улицама, њиховим домовима, у парку пред Гимназијом, у затворима, на мосту преко Сане, на пијаци „Житници“, Туковима, на Уријама и на бројним другим локацијма. Непосредно прије покоља у Приједору, сву власт у својим рукама држали су логорник Јосип Кардум, котарски предстојник Марко Јунгић и градоначелник Миралембег Капетановић. Убијања су вршили хрватска регуларна војска, усташе и муслимани мјештани. Једине жртве Илинданског покоља у граду Приједору били су Срби. Tих дана, Хрвати и муслимани носили су траке за слободно кретање по граду. Носиоци трака били су сигурни за своје животе. На платненим тракама налазио се печат са натписом: „Независна Држава Хрватска, Опћинско Редарство Котара Приједорског” са грбом НДХ у централном дијелу. На овај начин се спречавало да било ко од Хрвата и муслимана страда у ликвидацијама по граду током три дана Илинданског покоља, те да се видно раздвоје од Срба, а што се може уочити на једној фотографији направљеној за вријеме трајања покоља али и у пресудама за ратне злочине кривичних предмета Окружног суда у Бањалуци.

Изградњом споменика 1963. године пренесени су посмртни остаци и сједињени на једно заједничко мјесто. Споменик је израђен по нацрту архитекте Хидајета Карабашића у колској радионици у Приједору. Према подацима из различитих извора сматра се да је у три дана трајања покоља страдало 1.500 Срба са простора Приједора и околине.