Локација Ракелићи

У акцијама из правца Санског Моста, почетком априла 1942, у којима за учешће и „заслуге“медаљу добија и Бећир Дураковић, наредник и будући заповједник Оружничке постаје у Приједору, страдају и села из непосредне близине Приједора. Вршено је убијање, паљење и пљачкање по селима Томашица, Пејићи, Ракелићи, Миљаковци и Ћела, све до Гомјенице код Приједора. Управо ова велика фронтална офанзива усташа од 12. априла 1942. из села Сасине, Трнове и Санског Моста на српска села Горње и Доње Усорце, Томашицу, Кривају, Марићку, Пејиће, Ракелиће, Миљаковце, Гаћане, Саничане и Ћелу, па све до Приједора, натјерала је становништво да се спонтано организује у збијег који се упутио према Козари. Наводна усташка акција са циљем проналажења и прикупљања оружја претворила се у покољ, запамћен у народу као „сасински покољ“. На свом путу у потјери за збјегом, усташе су сва села потпуно спалила. Сви они који су били старији и који нису жељели да оставе куће и имања, под увјерењем да им војска неће ништа, били су убијени или поклани. Збјег се привремено смјестио у поткозарским селима, да би ускоро започео повратак на попаљена кућишта. Упркос свему, живот се морао наставити даље. Према изјавама старијих мјештана на овом простору убијени су: У Пејићима убијени су: „Бурсаћ Гавро (75 година); Дамјановић, Новак (28); Дамјановић Милутин (19); Кнежевић, Милош (18); Дамјановић Мика (40); Вигњевић Милан (24); Митровић, Јово (50); Деспот, Јока (50); У Бусновима: „Стојић, Милева (70); Стојић, Мика (70); Кљајић, Божо (30); Кљајић, Зорка (30); Стојанчић, Ристо (60); Стојанчић, Лазар (34); Стојанчић, Анђа (60)“;  У Томашици: „Јовић, Милош (35); Јовић, Раде (36); Лопар, Симо (42); Јеличић, Живко (36); Здјелар, Никола (62); Топић, Стеван (65); Дабић, Симо (70).“ У Миљаковцима: „Остојић, Стојан (45); Миличић, Стојан (75); Вукадиновић, Стеван (70); Шиљеговић, Драгиња (32); Мартић, Милева (26); Кецман, Јела (70); Кецман, Стака (75); Кецман, Радојка (27); Шиљеговић, Спасенија (50); док је Миодрагу Мићи Кецмановићу сјекиром одсјечена десна рука. Тада је страдала цијела породица Миљатовић Манојла: Манојло (50), Дева (21), Стана (18), Коса (13), Милутин (7) и Стака (10) и Миљатовић Здравко (4), Јованка Миљатовић, супруга Манојлова и мајка петоро дјеце.“;  У Гаћанима: „Тадић, Ђуја (50); Врањеш, Грозда (40); Мрђа, Мира (18); Гончин, Бранко (25); Родић, Миле (50); Вученовић, Марко (55); Родић, Стеван (55).“;  У Ракелићима: „Алексић, Стеван (70); Кнежевић, Микаило (50); Кнежевић, Јово (35); Бјељац, Перо (32); Тадић, Рајко (32).“;  У Ћели: „Кечан, Дева (65); Тадић, Пава (55); Вукадиновић, Дева (65); Вукадиновић, Дмитар (60); Вукадиновић, Стево (32).” На спомен-плочама у Партизанском гробљу Ракелићи, постављеним 1983. године од стране СУБНОР-а Ракелићи, евидентиране су сљедеће цивилне жртве (ЖФТ) са подручја мјесне заједнице Ракелићи, страдале у периоду 1941‒1945 (наведени су само пострадали цивили 1941-42. године, прим. В. А.). „Ракелићи: Алексић, М. Стоја (1919‒1941); Алексић, П. Стеван (1890‒1942); Кнежевић, С. Микајло (1899‒1942); Крагуљ, Б. Гавро (1887‒1942); Крагуљ, Г. Миле (1906‒1942); Саничани: Батиница, Д. Томо (1896-1942); Боснић, Ј. Богдан (1882-1942); Егић, П. Остоја (1900‒1942); Гаћани: Алексић, Ј. Ратко (1910‒1941); Гороња, С. Здравка (1918‒1942); Качавенда, Ј. Мара (1880‒1942); Мрђа, Г. Мира (1927‒1942); Мрђа, С. Петар (1886‒1941); Врањеш, П. Грозда (1902‒1942); Вученовић, М. Марко (1875‒1942); Мрђа, П. Чедо (1924‒1941); Родић, Ђ. Миле (1892‒1942); Родић, С. Стеван (1892‒1942); Стојанчић, М. Триво (1894‒1941); Топић, Ђ. Ђорђе (1906‒1941); Топић, Т. Ђуја (1901‒1942); Пејићи: Дамјановић, М. Мика (1885‒1942); Митровић, С. Ђорђо (1905‒1942); Митровић, (?) Јово (1900‒1942); Сабљић, И. Јован (1885‒1942); Вунић, (­?) Борка (1940‒1942); Вунић, М. Даринка (1915‒1942); Здјелар, Н. Зорка (1900‒1942); Бурсаћ, С. Гавро (1880‒1942); Допуђа, Милош (1904‒1941); Микић, С. Реља (1907‒1942).“