Локација Урије

На Уријама, у Јеврејском гробљу налази се заједничка гробница са спомеником страдалим Србима у данима трајања усташког Илинданског покоља. Записано је да су „на овом мјесту сахрањене 833 жртве усташког геноцида“ страдале у периоду 31. јула, 1. и 2. августа 1941. године. Ово масовно убијање Срба названо је код народа Илиндански покољ, а било је дио планског и организованог страдања српског народа које се одигравало по цијелој Крајини. У Приједору су људи убијани по улицама чим је који Србин наишао улицом, а поред тога су вршене преметачине по кућама и људи су извођени и на лицу мјеста убијани. У казивању Мице Врховац, која је убијања Срба посматрала сакривена, из стана, забиљежено је сљедеће: „Кроз мали отвор на прозору погледала сам према главној улици и примијетила пуна кола лешева покривених сламом. Лешевима, ноге и руке вире испод сламе. Сви су били Срби.“

Према извјештају генерала Румлера, команданта Санског здруга, у тих неколико дана убијено је на приједорском срезу око 1.500 лица. Углавном, „убијања и стрељања су вршена пред Српском црквом, Гимназијом и на Уријама. Убијања су вршили хрватска регуларна војска, усташе и муслимани мјештани. Специјална одјељења од муслимана и Цигана одвлачила су лешеве поубијаних уз награду да слободно пљачкају жртве. Они су (…) скидали златне зубе те товарили по седам до осам лешева на кола и одвозили до огромних јама у близини гробља које су нестале од авионских бомби те бацили их и затрпавали, а дјелимично бацали у Сану. Очевидац је видио око 30 кола која су била натоварена лешевима (…) Згаришта су следила од Приједора све до Суње. Исту судбину имали су срезови Сански Мост, Босански Нови, Босанска Крупа и Босанска Дубица.“ Усташки погроми над српским живљем „добили су најсуровије форме и претворили су се у геноцид.“

Споменик је подигнут 1985. године од стране СУБНОР-а Приједор. Управо за вријеме трајања покоља у околини Приједора у ноћи 30/31. јули 1941. отпочиње и спонтани оружани отпор – устанак. Он је прије свега представљао борбу за опстанак српског народа, а такође и почетак антифашистичке борбе на простору Приједора. Такође, јеврејско питање на подручју Приједора завршено је убрзо након офанзиве на Козару 1942. када су и посљедњи Јевреји похапшени и послати у сабирне и даље концентрационе логоре. Од 57 Јевреја из Приједора холокауст у Другом свјетском рату преживјело је само 14.