Локације покоља Велико Паланчиште

На локацији Пухарине налази се и партизанско гробље са спомеником који је подигнут 1951. године. Симболична композиција од челичне жице представља народ и борце са Козаре у козарачком колу, нераздвојно повезане, како су и били у данима свог највећег страдања 1942. године у офанзиви. Ауторски је рад Војислава Радосавца, академског сликара из Приједора. У овом гробљу сахрањен је већи број бораца НОР –а и цивилних жртава (ЖФТ) из Паланчишта. У јесен 1942. године, убрзо након завршетка велике Офанзиве на Козару,  покренуто је 6.000 – 6.500 припадника Вермахта, усташа и домобрана борбене групе „Хофман” који су до 27. октобра 1942. године крстарили Козаром вршећи терор над житељима поткозарских села. Управо са новом акцијом њемачке борбене групе „Хофман“ подудара се и  усташки покољ становништва српске националности из села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац, извршен 20 – 23. октобра 1942. године. Извршили су га припадници 2. сатније 8. усташке бојне „Девчић“. У Паланчишту убијања су вршена на неколико локација: Салијевац, Млинчић, Језерине, Бунарине и Пухарине, а према досадашњим истраживањима која се темеље на неколико пописа – спискова са различитим бројем страдалих становника села, сматра се да је у селу тада убијено најмање 380 људи, жена, а више од половине страдалих да су била су дјеца. Било је петнаестак мјеста гдје су усташе убијале и гдје су лешеви затрпани. На сваком од ових мјеста било је око двадесет и више лешева. Негдје су били само мушкарци, а у већини су били измијешани лешеви жена и дјеце, старијих и млађих жена и дјевојака. Извјештај Жупске редарствене области од 28. октобра 1942. свједочи о свирепости извршилаца покоља: „(…) Сви су поклани и  разним мукама мучени, у тијело им дрва забадана, женскињу сисе резане, очи вађене и другим мукама их патили.“

У Паланчишту, клања су вршена на неколико локација: Салијевац, Млинчић, Језерине. Након што су све сакупили у дворишту Вучковића, жене и дјецу су издвојили и одвели у заселак Вујчиће у воћњак код кућа Љубана, Лазе и Илије Вујчића на Пухаринама. Мушкарце старије од 18 година отјерали су у двориште, котар Млађе Вујчића, ограђен високом оградом и стубовима. Ту су остали читав дан. У току ноћи усташе су морале отићи на положаје и тада се успио спасити један број мјештана до раних јутарњих часова, када се усташе враћају. По дану су поставили велика вјешала у воћњаку Благоје Маџарушића и вршили вјешања. У току друге ноћи, побили су мушкарце. Трећу ноћ вратили су жене и дјецу поново према Вучковићима, кући Ћојкана Вучковића, на једну ливаду испод те куће. Тада су групу подијелили у два дијела, доњу за Млинчић и горњу затворену у кући, за Салијевац ‒ Вучковића Главицу. Касно увече око 22 часа почели су пљачкати жене и изводити појединачно фамилије уз објашњење да иду код команданта на испитивање због докумената. Те исте ноћи сви су поклани. Горњи дио села, испод Козаре и према Јеловцу, поклан је на локацији Језерине, на једној њиви уз шуму. Доњи дио села према цести Приједор‒Дубица поклан је на неколико локација: на мјесту њиве Млинчић‒Тук и на њиви Салијевац, на Вучковића главици, те повјешан на локацији Бунарине, у воћњаку и њиви Бановића‒Маџарушића. Такође, на мјесту заједничке гробнице у партизанском гробљу на Пухаринама (код мјештана Паланчишта, та локација најчешће се називала Поринама, прим. В. А.), налази се је још једна гробница покланих мјештана из села. Према свједочењу Миће Бановића и Душана Бабића, након повлачења усташке јединице у село долазе „домаће“ усташе, комшије који убијају оне који су успјели избјећи покољ први пут.