У четвртак, 28. новембра 2019. отворена је изложба „Реминисценције-Фрагменти“, аутора Мирјане Томашевић.
Иначе Мирјана је посљедњи аутор који излаже на основу Конкурса за излагачку сезону 2019.
Попут њених претходника, тј. аутора који су на основу одлуке Умјетничког савјета излагали у Музеју Козаре у претходним мјесецима, приејдорској ликовној публици се представља са изузетно квалитетним и оригиналним радовима.
Мирјана Томашевић је завршила Факултет примјењених умјетности и дизајна на одсјеку примјењена графика 1991. године и на истом факултету магистрирала је графику 1994. године.
На умјетничкој сцени је присутна од 1992. године и од тада је имала преко 250 колективних изложби у Србији и иностранству и 14 самосталних изложби у Србији, Јерменији, Грузији и Бугарској.
Изложба „Реминисценције-фрагменти“,има два тока: један и односи се на коришћење разлличитих графичких техника као што су; акватинта, линорез ,линогравура итд. у сврху постизања особеног, личног графичког израза, а други на освајање новог визуелног и поетског простора.
REMINISCENCIJE
Na ovoj izložbi grafičkih listova Mirjane Tomašević pratimo dva paralelna toka: jedan se odnosi na istraživanje mogućnosti kombinovanja različitih tehnika (akvatinta, linorez, linogravura itd.) radi postizanja osobenog grafičkog izraza, a drugi se odnosi na osvajanje novog vizuelnog i poetskog prostora.
Ciklus grafika naslovljen Reminiscencija izveden je intervencijama na grafičkom papiru i kombinovanjem klasičnih tehnika grafičkog medija. Dela izložena u okviru ovog ciklusa mogu delovati heterogeno, budući da svaka od korišćenih grafičkih tehnika zahteva poseban pristup, ali Mirjana Tomašević vešto prilagođava različite tehnike istom osnovnom cilju. Uz strogu kontrolu oblika grafičke matrice, različitim otiskivanjem iste matrice ili njenih delova, umetnica stvara kompozicije čiste forme, nastojeći da obezbedi prezentaciju autentičnih vrednosti savremenog grafičkog jezika. Izložena dela posredno i na simboličan način definišu njen doživljaj stvarnosti, šifrovanu poruku okrenutu sadržajima individualne mitologije. U krajnje rafiniranoj ravnoteži boje i teksture pokazuju se osnovne osobine njene umetničke vizije. Uravnotežena kompozicija upečatljivog kolorita i atmosfere ostvarena je upotrebom harmoničnih i ritmički lakih površina.
Mirjana Tomašević pripada grupi autora koja u umetnost ulazi sa svešću o brisanju granica između ličnog i opšteg, doživljenog i preuzetog iskustva. Poetika radova okrenuta je simboličkom sloju koji ukazuje na nova značenja i analogije, dok se likovna predstava gradi sa naglašenim osećajem za prostor.
Naziv izložbe ukazuje na nit koja povezuje na prvi pogled prilično različite grafike u okviru ciklusa, otkriva programski imperativ autorke i zadržava dvostruko značenje reči – reminiscencija se ovde koristi u svom osnovnom značenju sećanja i uspomene, ali i u sekundarnom značenju motiva ili elementa iz ranijih dela ili perioda koji se pojavljuje u novom umetničkom delu.
Likovni izraz Mirjane Tomašević formirao se u kontekstu tzv. Beogradske grafičke škole, koju karakteriše afinitet ka eksperimentu, rafiniranost i poetičnost. Veze sa tradicijom nisu vidljive u prvi mah, ali su prisutne. Iskorak koji je autorka učinila u smeru kolorističkog intenziteta i njena konstrukcija izraza i forme nose posebne reminiscencije na neke od umetnika iz ovog grafičkog kruga. Stvarajući u nešto drugačijim generacijskim uslovima, Mirjana Tomašević je konstruisala posebnu grafičku praksu u koju je utkala svoje iskustvo, emotivnost i zapitanost. Ako pokušamo da uočimo tragove koji vode ka uspostavljanju ravnoteže između umetničkih uzora i ličnog senzibiliteta umetnice, možemo ih naći u načinu korišćenja matrice, nanosu grafičkih boja i u ikonografskom i metaforičkom sloju dela. U vreme brzih smena likovnih sistema, ovakav tip kreativnih podsticaja i bliskosti sa vlastitom sredinom možda je više stvar sličnosti afiniteta i temperamenta, a manje morfoloških uzora.
Grafike iz ciklusa Reminiscencija meditacije su o neuhvatljivosti sećanja i fluidnosti granice između sadašnjosti i prošlosti, subjektivnog i objektivnog vremena i ličnog i opšteg. Umetnica polazi od pojedinačnog utiska, od fragmenta određenog iskustva, sa namerom da kroz proces umetničke transformacije stigne do ideje. U delima Mirjane Tomašević prošlost nije izgubljena, pošto su njeni tragovi i dalje prisutni u sadašnjosti preko asocijacija, koje daju dodatni smisao i emotivnu obojenost davno doživljenom. Umetnost se pokazuje kao mogućnost ostvarenja bezvremenosti kroz preplitanje sadašnjosti i prošlosti, to jest, čulnog utiska i evokacije koja je njime posredovana. Do „stvarnog“ sveta prošlosti je nemoguće dopreti, jer je svako sećanje izmenjeno i uobličeno sadašnjošću, a reminiscencije variraju u zavisnosti od najsitnijih okolnosti, trenutka u kojem se umetnica priseća, kao i povoda za to prisećanje – specifične boje i vizije predela su najčešća osnova za asocijativna povezivanja u izloženim delima.
Izabrane tehničke mogućnosti grafike pogodne su za autorkino bavljenje temom reminiscencije. Grafika po definiciji jeste umnožavanje otiska u različitim tehničkim postupcima. Kao što sećanja na određeni trenutak nikada nisu ista, nego predstavljaju ponavljanje uz razlike, korišćenje iste matrice na više grafičkih listova omogućava variranje početnog utiska, gde najmanja promena kolorita i intenziteta može transformisati značenje. Rečima Mirjane Tomašević, doživljaj koji služi kao osnova preoblikovan je „vizuelnim, misaonim, emotivnim i likovnim filterima“.
Zahvaljujući pažljivom radu na grafičkoj matrici, umetnica dodaje delikatnom registru estetskih naznaka maksimum optičke i polihromne gustine i mekoće otiska, što otvara nove perspektive njenog umetničkog delovanja. Autorkina posvećenost usavršavanju grafičkih tehnika i kontrolisanost u njihovoj upotrebi posebno se vidi na primeru korišćenja tehnike kolografije, kojom ona uspeva da ostvari meke magličaste prelaze koji odgovaraju željenoj atmosferi ciklusa Reminiscencija. Mirjana Tomašević koristi i slobodne i geometrijske oblike, i asocijativne i potpuno apstraktne forme, i jarke boje i monohromiju, i elementarne i složenije grafičke tehnike, ali sva dela u okviru ovog ciklusa karakteriše promišljenost u rešavanju problema prostora i postepeno kretanje ka pročišćenijem izrazu.
Mirjana Tomašević prati aktuelna kretanja u oblasti grafike i istražuje načine da predstavi suštinu ovog vitalnog medija kroz različite kreativne postupke. Vidljivo je otvaranje novih krugova likovnih problema i autorkino nastojanje da kroz savremen grafički jezik implicira i izrazi elemente osvojene likovne kulture. Godine koje je umetnica posvetila usavršavanju i kombinovanju grafičkih tehnika donele su dodatnu sigurnost u likovnom rukopisu i sposobnost pronalaska odgovarajuće mere u ostvarenju ličnih estetskih postulata. Zbog svega prethodno navedenog, može se reći da ova izložba predstavlja novu i zanimljivu tačku na stvaralačkom i pedagoškom putu Mirjane Tomašević.
Natalija Cerović
