СЈЕЋАЊЕ НА ЈОВАНКУ СТОЈАНОВИЋ
- јуна 2020. године, навршила се 81. година од како је умрла Јованка Стојановић, супруга проте Симе Стојановића, а мајка најпознатијег народног хероја овог краја, др. Младена Стојановића.
Јованка је рођена у угледној свештеничкој породици Теодора Вујасиновића у Босанској Дубици. За Симу Стојановића, свршеног богослова, удала се 1885. године и са њим изродила деветоро дјеце, четири сина и пет кћерки. Била је племенита и побожна жена, изузетно енергична у бризи о дјеци и вођењу домаћинства. Како каже један од њених синова, велики умјетник, Сретен Стојановић у својој књизи „Сећања на младост“: „она је запала у велику кућу која је осиромашила и после пожара није могла да се лако опорави, али је знала за своју дужност, унела се у посао и педесет година робовала да би угостила старије, а своје деветоро деце школовала по свету. Њена жртва и енергија коју је имала могла је да створи толико чудо.“ Честити и угледни, попадија Јованка и прота Симо, били су омиљени и поштовани у народу. Своју дјецу су васпитавали у патријархалном и родољубивом духу. Породица није живјела у изобиљу, нарочито када су дјеца стасала за школу. Било је тешко у то вријеме живјети и толико дјеце школовати. Ипак, знајући шта за њих значи образовање, родитељи су све њима подредили и одлучили да им синови заврше гимназију, а кћерке учитељску школу. Сва њихова дјеца су касније оправдала велико жртвовање и повјерење оца Симе и мајке Јованке, својим знањем и стицањем великог угледа у друштву и срединама гдје су живјели и радили.
Попадија Јованка се упокојила 11. јуна 1939. године и сахрањена је у породичној гробници у Приједору. Лист „Политика“ је те године, у свом броју од 15. јуна објавила некролог: „У Приједору је преминула у 72-ој години живота, угледна национална радница Јованка Стојановић, удова проте Симе Стојановића, познатог српског родољуба из Приједора и мајка вајара г. Сретена Стојановића. Покојница је ћерка познатог проте Теодора Вујасиновића из Босанске Дубице, који је у Пецијиној буни играо значајну улогу и зато био дуго затворен у Бихаћкој кули. Покојна Јованка нарочито је много препатила за време светског рата, кад јој је кућа била под сталним надзором аустриских власти и кад су вршене преметачине. Поред своје деце, које је школовала, покојница се бринула много и за туђу децу, те је четрнаесторо сељачке деце отхранила и школовала у својој кући, од којих су данас многи самостални људи и на истакнутим положајима. Исто тако, приликом глади за време светског рата, Јованки пада у заслугу што су многа деца при пролазу кроз Приједор била нахрањена и угошћена. Покојна Јованка била је добротвор и члан разних хуманих друштава, легатор културног друштва „ Просвете“ и добротвор Дома слепих у Земуну.“
Кустос историчар
Наташа Тошановић
