Формирање археолошка збирке Музеја Козаре почело је првим заштитним и систематским ископавањима на подручју општине. Случајни налази локалног становништва села Чараково и градине Зецови били су први археолошки експонати. Обиље археолошког материјала пружило је могућност првих ископавања античких и средњовјековних објеката које је 1953. године обавила др Ирма Чремошник. Сљедећих година (1954. и 1956.) обављена су пробна и систематска истраживања преисторијских слојева градине под руководством др Алојза Бенца, а дио археолошког материјала остао је у Музеју Козаре.

Значајније истраживање, овај пут раносредњовјековне некрополе у Раковчанима код Приједора обавила је Нада Милетић у периоду од 1960-1964. године, али је најзначајнији архолошки материјал однесен у Земаљски музеј у Сарајево. Слична судбина се десила и са археолошким материјалом са средњевјековне некрополе у Гомјеници код Приједора, коју је Нада Милетић  истраживала 1963. године, и истраживања Здравка Марића у Балтин Барама 1961. године. Случајни налази с подручја Љубије и Бришева, гдје је вршено ископавање жељезне руде 1953. и 1957. године, попунили су античку збирку Музеја са 11 римских надгробних споменика и жртвеника, међу којима се издвајају споменици посвећени Террае Матри и панонском божанству Седату.
Дио преисторијске архелошке збирке попуњен је истаживањем двије некрополе спаљених покојника са локалитета Дера и Бабићи које је истраживао археолог Музеја Козаре, Миленко Радивојац.