Музеј Козаре, сталну етнолошку поставку „Идентитет, насљеђе, наша ношња“, приказао је публици средином 2017. године. Аутор сталне поставке је Марија Радаковић, музејски савјетник Музеја Козаре.

Након низа активности и рада на унутрашњем простору, израде витрина, чишћења и конзервације експоната Музеј Козаре је добио нову, сталну етнолошку изложбу. Наша народна ношња и експонати публици су представљени на један нов, савремен, функционално и естетски прихватљив начин.

Захваљујући витринама од стакла, сада се народна ношња може сагледати са свих страна, а мање витрине и изванредно дизајнирани панои, који прате ову изложбу, такође представљају практично, једноставно и занимљиво упозавање са  идентитетом народа овог поднебља и насљеђем кроз народну ношњу.

Ова изложба  је реализована захваљујући  подршци Града Приједора који не заборавља вриједност и значај нашег културног насљеђа и Музеја Козаре као његовог чувара.

Од 1954. године, када је основан музеј у Приједору, почело је прикупљање предмета од којих се данас састоји етнолошка збирка. Чине је предмети традиционалне сеоске, али и градске културе, подручја и народа који живе на овим просторима.
Битка на Козари, масовно одвођење Срба у логор Јасеновац, пустошење овог краја у Другом свјетском рату разлог је недостајања предмета насталих прије рата, те због тога збирку етнологије углавном чине предмети настали послије рата. Збирка садржи преко 600 предмета.

Етнолошку збирку чине одјевни предмети, алати, дрвени и керамички предмети.Експонате можемо разврстати према врсти материјала од којег су направљени. Тако се они дијеле на : металне, дрвене, текстилне и предмете од печене глине.

Металне предмете чине алати који су се користили у ковачком и столарском занату и оружје из турског периода.
Дрвени експонати су оруђе за земљорадњу, справе и помагала за производњу текстилних влакана, дијелови столарског алата, сеоско покућство, градско покућство и музички инструменти.

Тестилни дио збирке би се могао подијелити на предмете настале ткањем и везењем, те градску и сеоску ношњу. Сеоска ношња Срба, Хрвата и Бошњака је више заступљена у збирци.
Предмети од печене глине су посуде за храну које су се користиле.

Према подјели по територијалној заступљености у збирци имамо комплете српске женске ношње, тимарско-санске, женске и мушке кнежопољско-козарске, хрватске женске ношње сасинско-љубијске и дијелове муслиманско-бошњачке ношње.

Поред комплетних ношњи, збирку чине многи дијелови наведених ношњи, нешто градских ношњи, зато што је Музеј Козаре матични музеј и задатак му је да прикупља, чува и презентује културу овог подручја.

ЕТНОЛОШКА ЗБИРКА

Марија Радаковић, музејски савјетник

Старост музејских предмета је процијењена на 60 до 100 година. Већина предмета је аутохтона, што значи да су израђени и кориштени на овом подручју. Сви предмети су израђени ручно и прије доношења у Музеј Козаре  били су у употреби. Експонати или предмети потичу, углавном, из околних села, јер се дуго сматрало да градски предмети и одјећа не могу да буду музејски предмети, а самим тим ни дио музејске збирке.

Уколико се предмети разврставају према материјалу од којег су направљени, они се дијеле на:

• Текстилни предмети: кожа, вуна, конопља, лан и свила,
• Дрвени предмети: различите врсте дрвета које је заступљено на нашем подручју,
• Метални предмети: жељезо, бакар, олово, алуминијум,
• Керамички предмети: печена глина.

Уколико се предмети разврставају према намјени дијеле се на:

• Лични прибор,
• Текстилно покућство,
• Справе и помагала за израду текстилних влакана и предмета,
• Дрвени предмети за кућну употребу,
• Посуђе,
• Занатски алати и предмети,
• Керамички предмети,
• Музички инструменти,
• Предмети уз обичаје и
• Оружје из отоманског периода.