Поводом 51. Књижевних сусрета на Козари, у Спомен-кући породице Стојановић одржано је стручно вођење „Лик и дјело Сретена Стојановића”. О Сретеновом животу и стваралаштву говорили су Алекса Милић и Наташа Тошановић, кустоси Музеја Козаре.
Умјетник и академик Сретен Стојановић увијек је био у сјени свог брата, Младена Стојановића. Овај умјетник постигао је успјех ширих размјера, далеко од родног града, зато не смије бити заборављен, поручује Алекса Милић, кустос умјетничке збирке Музеја Козаре.
„Када говоримо о Приједору, као граду умјетника увијек се сјетимо Пере Поповића, Тодора Швракића, који су без сумње веома значајни. Али ја бих рекао да је Сретен Стојановић најзначанија личност у сваком погледу, историјском и умјетничком. Мислим да би требало чешће да се подсјећамо на Сретена и његов умјетнички рад”, додао је Милић.
Спомен-кућа Стојановића испуњена је бројним Сретеновим радовима. Све бисте у кући његово су дјело, као и цртежи и фотографије.
„Сретен Стојановић је оставио упечатљив траг у умјетности, не само Приједора, него и шире. Био је познати сликар и вајар. Као члан угледне породице Стојановић, са братом Младеном био је младобосанац. Похађали су Гимназију у Тузли, били су ухапшени и двије године провели у затвору у Зеници, након антентата у Сарајеву. Након тога, Сретен одлази на студије у Беч и тако почиње његов умјентички рад”, додала је Наташа Тошановић, кустос-историчар Музеја Козаре.
У депадансу Музеја Козаре, Спомен-кући Стојановића, сачувана је и изложена богата заоставштина личних ствари, докумената, књига, неколико генерација ове породице. Тако сјећање на ову породицу живи и данас.
„Значајно је да Приједорчанима и широј околини покажемо шта се то све налази у Спомен-кући породице Стојановић. Позивам суграђане, али и госте из околних мјеста да посјете Спомен-кућу Стојановића. Кустос-историчар Наташа Тошановић је на располагању свима”, рекла је Драгана Мамић, директор Музеја Козаре.
