Овај пројекат је реализован средствима добијеним на Конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству за 2023. годину Министарства културе и информисања Републике Србије.

Аутор пројекта: мср Ведрана Адамовић, музејски савјетник

Реализација пројекта: Данило Кецман и Ведрана Адамовић

Пројекат МЈЕСТА [НЕ]ЗАБОРАВА: КУЛТУРА СЈЕЋАЊА – КУЛТУРА ТРАЈАЊА има за циљ да лоцира, објасни и учини видљивим мјеста страдања српског народа са простора Приједора и околине за вријеме постојања НДХ. Симболични назив МЈЕСТА [НЕ]ЗАБОРАВА није случaјно изабран. Наиме,намјера пројекта и интерактивне мапе била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у граду Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Ово тим прије јер смо свједоци све чешћих негирања геноцида над Србима, који своју пуну афирмацију добијају кроз разноврсне свакодневне садржаје почевши од научних скупова, публикација, медија, па и политичких ставова. Немогуће је споменути све жртве везане за овај период. Посебна пажња посвећена је оним највећим, до сада познатим мјестима страдањa цивилног становништва српске националности у периоду 1941/42. на подручју Приједора и околине. Она су посматрана у контексту културе сјећања и памћења, показујући њихово стање данас. Пратећи текстови су одабрани дјелови публикације, прилагођени сваком појединачном локалитету и формату пројекта. За неке од локација наведена су и имена жртава, због њихове удањености од града, док за друге нисмо имали такав приступ презентовању. Оно што је новина, овим приступом олакшаћемо ппроналажење истих путем ГПС навигације (Googl point), као и израда и постављање QR кодова на наведеним локацијама. На овај начин, сви заинтересовани скенирањем кода телефонима моћи ће на лицу мјеста добити податке са странице Музеја Козаре.

Убрзо послије проглашења НДХ, 10. априла 1941, власти НДХ на простору Босанске Крајине започињу политику чишћења, насиља и безакоња најширих размјера. За Србе у НДХ била је намијењена тротрећинска геноцидна формула – расељавање, прекрштавање и физичко уништење. Управо ово чини три основна правца дјеловања геноцидне политике усташког режима. Срби у НДХ били су жртве одмазди, појединачних ликвидација, масовних покоља, прекрштавања, протјеривања са кућних огњишта те одвођења у сабирне, концентрационе, радне и напосљетку, дјечије логоре. Посебно мјесто међу жртвама припада недужним цивилима којих је само након офанзиве на Козару у концентрационе логоре интернирано 68.600, од чега 23.858 дјеце. Офанзива на Козари 1942, бројни покољи и убијања у граду и околини, посебно 1941/42, оставили су трајан печат на живот у Поткозарју. Од укупног броја погинулих бораца на меморијалном зиду поред споменика на Мраковицискоро 96% су Срби. То је данас посебно видљиво ако проучавамо статистичке параметре. Управо у томе се огледа важност термина култура сјећања и памћења и његовог тумачења уопште. У њему се огледа наш однос према прошлости, према нама самима, а самим тим и нашој будућности. Kроз схватање наведене синтагме најпотпуније се доживљавају Касиодорове ријечи: Срамота је у својој отаџбини бити странац.

Сама интерактивна мапа је конципирана као пратећи дио представљања публикације Године страдања 1941/42, НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини (Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју), Приједор–Бањалука 2020. У вези за темом публикације евидентране су све познате локације везане за страдање српских цивила на подручју Приједора и околине. Оне су различито обиљежене: споменицима, заједничким гробница са споменицима, спомен-плочама или дрвеним крстовима. Поменуте локације се могу подијелити у неколико цјелина:

1. Локације страдања српског цивилног становништва у Илинданском покољу 31. јула, 1. и 2. августа 1941. Оне се налазе на двије локације у самом граду Приједору, околини Козарца – на двије локације и Љубије – на четири локације. То су заједничке гробнице са споменицима и једна спомен-плоча.

2. Три локације везане за страдање српског цивилног становништва у периоду 1941/42. и шест локација за период страдања 1941-1945. На њих шест заједно су евидентирани страдали борци и цивили.

3. Једна локација везана за постојање сабирног логора на Циглани формираног у периоду након акције чишћења Козаре у љето 1942. године. Логор је био активан све до априла 1943. године. Кроз логор на Циглани прошло је око 14.500 људи, жена и дјеце.           

4. Локација пробоја обруча на Патрији и двије локације везане за злочине уз велику непријатељску офанзиву или операцију „Западна Босна“ у љето 1942. У току офанзиве од 10. јуна па све до краја јула 1942, рачуна се да је у збјеговима на Козари било око 80.000 становника. Према званичним подацима у дванаест сабирних и концентрационих логора непријатељ је за вријеме офанзиве интернирао 68.600 Козарчана од чега 23.858 дјеце.   

5. Седам локација везаних за велики покољ у Паланчишту и Горњем Јеловцу 20. – 23. октобра 1942.